Књига је спас и у овај час

Како каже стара изрека, књига је најбољи пријатељ! Била је одличан сапутник у разним недаћама које су задесиле људски род, на било ком делу планете. Тако и за време овог ванредног стања, када страх и паника покушавају да освоје срца људи, она поново преузима велику одговорност и покушава да их спасе од депресије, досаде, порива да изађу из домова...

Кроз прозоре престоничких зграда и кућа могу да се наслуте пригушена светла лампи за читање. Они који најпре негују ову активност јесу, наравно, професори језика и књижевности.

– Тренутно читам „Атомске навике” Џејмса Клира. За самопомоћ је, али је свакоме топло препоручујем. Посебно што се ови дани могу искористити за рад на себи. Књига је корисна и идеална за ове услове – рекла је професорка из Жаркова, а њена колегиница се похвалила куповином Селимовићеве „Тврђаве”, на енглеском језику.

Професорка из Котежа поверила се како се људи враћају класицима, попут Достојевског. Муж њене колегинице удубио се у књигу о Паблу Ескобару, а њене другарице се посвећују Орхану Памуку, Жаку Преверу и Петеру Хандкеу. Како каже, виђала је и особе које, пошто не могу да оду у позориште, читају књиге повезане са темом или писце чији су текстови постављани у престоничким театрима.

Поред професора, ту су и академци који, иако у неизвесности када ће се ванредно стање завршити и када ће имати следећи испитни рок, ипак имају ону студентску дозу гриже савести па су се латили литературе.

– Користим прилику да спремим испит књижевност 20. века и читам књиге које су ми потребне. Читала сам „Лирику Итаке”. Сад је на реду „Дневник о Чарнојевићу”, а после прелазим на „Сеобе” – уморним гласом говори будућа професорка са Петловог брда.

Има, наравно, и оних који ситуацију користе за нешто друго...

– Читам књигу о бенду „Ролингстонс” – срећно ће економисткиња из Борче.

– Посветио сам се давно започетим и недовршеним књигама које су углавном у вези са струком, попут „The Design of Everyday Things” Дона Нормана или „The Poetics of Space” Гастона Бачеларда – поверио се младић са Звездаре.

– Прочитам и мало белетристике. Још прошлог четвртка прочитах ко зна који пут „Психолози, психијатри и други болесници”. Комедија је, па сам се слатко исмејао – додаје.

Упркос томе што су једни од оних који константно раде и у овом часу, и новинари су решили да, док се уморни враћају с посла, тај пут прекрате добром књигом.

– Читам „Некрономикон” Хауарда Лавкрафта због шароликости његових хорор прича које су права посластица за самоћу у изолацији јер гурају до крајњих граница лудила – признаје млади колумниста прелазећи преко Чубурског парка.

Уредник једног портала каже да чита „Швајцарски качамак” Зорана Пановића. Како објашњава, ова књига представља зборник његових новинских текстова.

– У овом тренутку радије бирам његове текстове о уметности јер сам преморен вестима па се трудим да на овај начин побегнем од свакодневице. Такође, читам и роман Данка Поповића „Свињски ујед”, након што сам прочитао његову „Књигу о Милутину” која ми се много допала – рекао је и додао да у плану има да поново прочита и велики део своје збирке стрипова, али и неке класике које није стигао у току школовања.

Уметничке душе, уморне од патње свог и осталих народа света, апелујући на то да се, због очувања здравља и наших најближих, остане у кући, налазе спас своје аниме у књижевности, топло је препоручујући за прекраћивање ових дана.

– Како је замирисало пролеће кроз отворене прозоре, тако сам се и ја вратила песмама Мике Антића. Тај спој боемске сете и детиње ведрине ме заиста разнежи током ових дана, када је потребно смањити напетост. Тренутно читам и књигу „Човек по имену Уве” Фредрика Бакмана, коју сам недавно добила на поклон, а следеће су драме Луиђија Пирандела – поетично је објаснила продуценткиња једног престоничког алтернативног театра, журећи да стигне кући пре почетка полицијског часа.

„Шаптач”, „Владар из сенке” и „Човек из лавиринта” Доната Каризија, „Јадници” Виктора Игоа и „Кад је свет имао бркове” Ане Радмиловић – књиге су које за овакву ситуацију препоручује глумац Аммар Мешић.

– Дошли смо до тога да је наш свет привремено заустављен, али то не значи да не можемо да откријемо неке нове светове и развијемо машту и креативност. Не знамо шта је лек за вирус корона, али читање је дефинитивно најбољи лек за изолацију – поручује драматург Катарина Борисављевић из свог дома.

– Тренутно читам „Шифру Трицикл” Душка Попова, човека који је инспирисао настанак лика Џејмса Бонда, и топло је препоручујем – додаје она.

– Моја препорука свима су „Дневник о Чарнојевићу” Милоша Црњанског и „Небески одред” Ђорђа Лебовића и Александра Обреновића – рекао је Вукашин Јовановић, млади глумац, уз поруку свима да се чувају.