Возачи камиона – професија изузета од изолације

Аранђеловац – У време када се уводе бројне мере у циљу заштите становништва од ширења вируса, намеће се питање како да се од ове пошасти заштите возачи камиона у међународном транспорту. Само на подручју аранђеловачке општине има око осамдесет фирми у чијој делатности је друмски превоз терета. Многи возачи у овом тренутку крстаре Европом, стижу и у земље проглашене за жаришта заразе. Шта доживљавају на том путу то они сами најбоље знају. И породицама возача тај пут је још једна неизвесност са непознатим исходом за све.

И поред затварања граница, они путују. Прва препрека је већ на изласку из земље. Колоне су километарске и чека се сатима. На границама унутар шенген зона обично није било задржавања, а сада је ту највећа гужва, јер свака држава у Европској унији има свој протокол који мора да се испоштује, што практично значи да се дан вози, а два или дуже чека, јер се колоне протежу и до 40 километара. Тако је ових дана на граници између Пољске и Литваније.

Возачи су у камионима и 15 сати дневно пет или шест дана у недељи, спавају у њима на небезбедним паркинзима, чувају и робу и возило у време када би требало да одмарају. На граничним прелазима, царинама, у разним предузећима где се чека, неретко и цео дан на утовар или истовар, има много непријатности.

После истовара и новог утовара робе који ретко буде у истом месту, полази се назад у домовину. Почиње нова авантура. На већим граничним прелазима су километарске колоне за транспортне камионе, па се понекад чека и дуже од 24 сата. Они искуснији крену на мање прелазе, па уз мало среће на тај начин избегну застој, што више није правило.

Хоргош је тачка која се ових дана избегава, јер се колона протеже десетинама километара. На  прелазу „Келебија” је мањи промет, па се и брже уђе у земљу, али без санитарне инспекције и без лекарских контрола и прегледа, сведоче возачи. Oдвозе робу на истовар, долазе кућама и, уз услов да се добро осећају, препуштени су сами себи. По повратку прво питање које им се постављају послодавци јесте: „Да ли бисте прихватили нову туру”, а то чине најчешће са безбедне раздаљине, избегавајући контакт са возачем.

Тада, једино што могу да учине као  одговорне особе, а у циљу личне заштите и одговорности према породицама, јесте самоизолација. Влада је донела Одлуку о измени Одлуке о проглашењу болести ковид 19, при чему се чланови посаде теретних моторних возила, теретних бродова, возопратно особље железничких возила, посаде и кабинско особље ваздухоплова, којима се обавља међународни превоз у друмском, железничком, водном и ваздушном саобраћају изузимају од изолације у трајању од 14 или 28 дана, али већина возача није ни упозната са овим актом.

Потписник ових редова преноси исповести пет возача из различитих компанија, који су изразили жељу да остану анонимни, што је и разумљиво у овом тренутку, при чему су се једногласно сложили око тога да се све горе наведено може односити на свакога од њих и на већину колега без обзира на послодавца.

Разумљиво је да би власници транспортних компанија желели да им возила стално раде и доносе профит делом због њих самих, а делом да би испоштовали коминтенте. Истина је да ће због новонастале ситуације највише бити погођене привредне гране, превоз и туризам и да ће евентуална штета превозника и привреде бити велика. Истина је и да тржиште мора да се снабдева, рафови да буду пуни, превасходно прехрамбеном и санитарном робом, лековима, али остаје питање – како помоћи овим људима да сачувају здравље и не преносе заразу. Јер, шта је прече од живота и здравља?!