Vozači kamiona – profesija izuzeta od izolacije

Aranđelovac – U vreme kada se uvode brojne mere u cilju zaštite stanovništva od širenja virusa, nameće se pitanje kako da se od ove pošasti zaštite vozači kamiona u međunarodnom transportu. Samo na području aranđelovačke opštine ima oko osamdeset firmi u čijoj delatnosti je drumski prevoz tereta. Mnogi vozači u ovom trenutku krstare Evropom, stižu i u zemlje proglašene za žarišta zaraze. Šta doživljavaju na tom putu to oni sami najbolje znaju. I porodicama vozača taj put je još jedna neizvesnost sa nepoznatim ishodom za sve.

I pored zatvaranja granica, oni putuju. Prva prepreka je već na izlasku iz zemlje. Kolone su kilometarske i čeka se satima. Na granicama unutar šengen zona obično nije bilo zadržavanja, a sada je tu najveća gužva, jer svaka država u Evropskoj uniji ima svoj protokol koji mora da se ispoštuje, što praktično znači da se dan vozi, a dva ili duže čeka, jer se kolone protežu i do 40 kilometara. Tako je ovih dana na granici između Poljske i Litvanije.

Vozači su u kamionima i 15 sati dnevno pet ili šest dana u nedelji, spavaju u njima na nebezbednim parkinzima, čuvaju i robu i vozilo u vreme kada bi trebalo da odmaraju. Na graničnim prelazima, carinama, u raznim preduzećima gde se čeka, neretko i ceo dan na utovar ili istovar, ima mnogo neprijatnosti.

Posle istovara i novog utovara robe koji retko bude u istom mestu, polazi se nazad u domovinu. Počinje nova avantura. Na većim graničnim prelazima su kilometarske kolone za transportne kamione, pa se ponekad čeka i duže od 24 sata. Oni iskusniji krenu na manje prelaze, pa uz malo sreće na taj način izbegnu zastoj, što više nije pravilo.

Horgoš je tačka koja se ovih dana izbegava, jer se kolona proteže desetinama kilometara. Na  prelazu „Kelebija” je manji promet, pa se i brže uđe u zemlju, ali bez sanitarne inspekcije i bez lekarskih kontrola i pregleda, svedoče vozači. Odvoze robu na istovar, dolaze kućama i, uz uslov da se dobro osećaju, prepušteni su sami sebi. Po povratku prvo pitanje koje im se postavljaju poslodavci jeste: „Da li biste prihvatili novu turu”, a to čine najčešće sa bezbedne razdaljine, izbegavajući kontakt sa vozačem.

Tada, jedino što mogu da učine kao  odgovorne osobe, a u cilju lične zaštite i odgovornosti prema porodicama, jeste samoizolacija. Vlada je donela Odluku o izmeni Odluke o proglašenju bolesti kovid 19, pri čemu se članovi posade teretnih motornih vozila, teretnih brodova, vozopratno osoblje železničkih vozila, posade i kabinsko osoblje vazduhoplova, kojima se obavlja međunarodni prevoz u drumskom, železničkom, vodnom i vazdušnom saobraćaju izuzimaju od izolacije u trajanju od 14 ili 28 dana, ali većina vozača nije ni upoznata sa ovim aktom.

Potpisnik ovih redova prenosi ispovesti pet vozača iz različitih kompanija, koji su izrazili želju da ostanu anonimni, što je i razumljivo u ovom trenutku, pri čemu su se jednoglasno složili oko toga da se sve gore navedeno može odnositi na svakoga od njih i na većinu kolega bez obzira na poslodavca.

Razumljivo je da bi vlasnici transportnih kompanija želeli da im vozila stalno rade i donose profit delom zbog njih samih, a delom da bi ispoštovali komintente. Istina je da će zbog novonastale situacije najviše biti pogođene privredne grane, prevoz i turizam i da će eventualna šteta prevoznika i privrede biti velika. Istina je i da tržište mora da se snabdeva, rafovi da budu puni, prevashodno prehrambenom i sanitarnom robom, lekovima, ali ostaje pitanje – kako pomoći ovim ljudima da sačuvaju zdravlje i ne prenose zarazu. Jer, šta je preče od života i zdravlja?!