Позоришни времеплов пред гледаоцима

Културно-уметнички програм РТС-а понудио је гледаоцима на свом „Јутјуб” каналу више од 140 снимака представа и телевизијских театарских емисија, овековечених од почетка шездесетих година прошлог века на сценама Југословенског драмског позоришта, Атељеа 212, Народног позоришта у Београду, Позоришта на Теразијама и других театарских кућа у Србији. Ова вредна, сачувана архива уметничких дела из богате историје домаће позоришне уметности уједно је прилика и да се заинтересовани у времену изолације због епидемије вируса корона подсете неких од култних представа које су својевремено са радошћу гледали у позоришним салама, а о којима се и данас прича.

Први телевизијски пренос позоришне представе, бележе хроничари, обављен је 28. децембра 1958. године, тачније од самог оснивања ТВ Београда. Била је то представа Атељеа 212 „Љубовнаја завист через једне ципеле” Јоакима Вујића, у адаптацији и режији Владимира Петрића. Следеће године, како наводи Културно-уметничка редакција РТС-а, преношена је комедија „Заједнички стан” Драгутина Добричанина, у извођењу Београдске комедије. Следи низ популарних и значајних позоришних представа које су, као директни преноси, представљене телевизијској публици.

У тим пионирским данима телевизија Београд, ипак, није имала могућност да представе сними, јер је први пут магнетоскоп коришћен 1961. године. Било је то, да подсетимо, снимање прославе 20 година револуције у Титовом Ужицу, а затим и снимање прве Конференције несврстаних у Београду.

Неку годину касније магнетоскоп је почео да се користи и за снимање позоришних представа, али због хроничних финансијских проблема и малог броја трака које су биле у оптицају, углавном су те снимке брисали. Из тих разлога је, нажалост, изгубљен драгоцени материјал о позоришним дометима половине 20. века, па први сачувани снимци датирају из 1967. године. Најпре су постављени најстарији снимци представа Југословенског драмског позоришта, почев од комада „Јегор Буличов” Максима Горког, у режији Мате Милошевића, који је премијерно изведен 1951. године, а снимљена је обнова из 1967. Следе представе Атељеа 212, националног театра, Позоришта на Теразијама и других театарских кућа. Поштован је принцип квалитета и значаја за позоришну уметност, али ипак, како је наведено – као и у свакој антологији, није било могуће избећи и лични печат уредника тог избора.

Међу архивираним снимцима су представе ЈДП-а: „Наши синови” (1968), „Прљаве руке” (1968), „Не играј се љубављу” (1968), „Обична прича” (1969), „Одбрана Сократова и смрт” (1971), „Буба у уху” (1972), „Лица” (1972)...  Могуће је видети и представе Атељеа 212 „Арсеник и старе чипке” (1967), „Развојни пут Боре Шнајдера” (1972), „Краљ Иби” (1973), „Молијер” (1978), „Корешподенција” (1982), „Чудо у Шаргану” (1989), „Свети Георгије убива аждаху” (1989), „Очеви и оци” (1996) и многе друге. Ту су и представе „Непријатељ народа” (1969), „Дон Кихот и Санчо Панса” (1971) Савременог позоришта, те „У Агонији” (1981), „Јоаким” (1979), „Оружје збогом” (1991), „Полтрон” (1998), „Мистер Долар” (1998), „Кућа са прозором” (2000), „Харолд и Мод” (2001), „Златно руно” (2005) Београдског драмског, као и „Сплитски карневал” (1984), „Пут око света” (1984), „Вртешка” (1986), „Мој тата социјалистички кулак” (1991), „Лукреција илити ждрело” (1996), „Парадокс” (2004) Позоришта на Теразијама, као и низ других представа у продукцији Народног позоришта Суботица и Авала феста, Звездара театра, Театра Култ, Малог позоришта „Душко Радовић”, Српског народног позоришта у Новом Саду, Крушевачког позоришта, Шабачког позоришта, Театра „Јоаким Вујић” у Крагујевцу, Народног позоришта „Стерија” у Вршцу, народних позоришта у Нишу, Лесковцу, Ужицу…