Зашто мушкарци чешће умиру од коронавируса

Мушкарци, старије особе и хронични болесници подложнији су оболевању од новог коронавируса, показали су подаци од почетка епидемије. Не само да мушкарци чешће оболевају, већ је код њих и вероватноћа од смртног исхода већа.

Примера ради, пише британски „Гардијан”, статистика из Кине показује да је смртност код мушкараца 2,8 одсто, док је код жена та стопа 1,7 одсто. Исти тренд уочен је и у Јужној Кореји, Немачкој, Француској, Ирану, Италији и Шпанији, које су једине доставиле податке о полној и старосној структури жртава. У Италији, европском жаришту епидемије, од свих преминулих, мушкарци чине 71 одсто, док је у Шпанији двоструко више преминулих мушкараца него жена.

Иако још немају чврст научни одговор на питање зашто су мушкарци рањивији, стручњаци наводе доказе из неких ранијих студија.  

Једно од објашњења лежи у чињеници да више мушкараца пуши, па се наводи податак да је у Кини сваки други мушкарац пушач, док, насупрот томе, цигарете користи тек два одсто жена. У Италији пуши 28 одсто мушкараца и 19 одсто жена.

Овој тези у прилог иде и прошлог месеца објављени извештај да су пушачи чинили 12 одсто оболелих са лакшим симптомима и 26 одсто оних који су завршили на интензивној нези или чак умрли. Код пушача је, такође, и већа шанса да се заразе с обзиром на то да чешће додирују уста и да неретко деле цигарете из исте паклице.

Још један фактор који не иде у прилог мушкарцима јесу хигијенске навике будући да поједине студије показују да јачи пол ређе пере руке, користи сапун, тражи медицинску помоћ и да је склон игнорисању савета о заштити здравља.

„Већа смртност код мушкараца оболелих од ковид-19 приметна је код земаља које су веома различите и чије су културе доста различите. То нас наводи на закључак да мора да постоји нешто што је заједничко што доприноси том тренду”, каже за „Гардијан” професорка са Блумбергове школе јавног здравља „Џон Хопкинс”. Њена претходна истраживања показала су да мушкарци имају урођени нижи антивирусни одговор на низ инфекција као што су хепатитис Ц и ХИВ. Испитивања на мишевима показала су да би то могло да важи и за коронавирусе, иако актуелни тип није истраживан.

Хормони би, такође, могли да имају утицаја на различиту стопу оболевања међу половима с обзиром на то да женски полни хормон естроген појачава антивирусну реакцију имунских ћелија. Осим тога, бројни гени који имају утицаја на имунски систем, повезани су са икс хромозомом, којих мушкарци имају један а жене два, па се претпоставља да је због тога одговор имунског система код жена јачи.

Детаљнија анализа свих трендова у вези са коронавирусом биће могућа тек када научницима буде на располагању више података.