Орканске године
Оријашки урагани "Дин" и "Феликс", с чистом петицом на лествици снаге, подсетили су нас протеклих седмица да наилазе олујне године. Снажни ветрови, свеједно како их у којем делу света називају - оркани, урагани, циклони, тајфуни (иако се, строго говорећи, разликују) -остављају за собом и пустош и смрт. У септембру су, иначе, најучесталији.
Из Годардовог института у саставу НАСА ових дана су упозорили да свеопште отопљење подгрева све учесталија веома бурна ваздушна струјања, праћена обилним падавинама, громовима и муњама. Житељима појединих подручја с разлогом се учини да су, можда, сведоци новог библијског потопа.
Мада се у рачунарима непосредно не опонашају пљускови с грмљавином и електрична пражњења, трага се за условима који погодују све јачим бурама. Ранија прорачунавања су показала да се загревањем ваздушног омотача (атмосфера) Земља суочава са необузданим кишама, иако силина и количина нису подједнаке изнад копна и над океанима.
Топлији континенти
У предстојећим климатским променама, подстакнутим удвостручењем износа испуштеног угљен-диоксида, површина наше планете угрејаће се за још 18 Целзијусових степени. Топлији континенти загрејаће океане (вода изискује да упије више топлоте од тла да би јој порасла температура) и појачаће се електрично пражњење на већим висинама на којима су, обично, олује снажније.
И када се удруже са силнијим ветровима изнад копна, исход ће бити - године с више оркана. Лоша вест се особито тиче крајева у којима, иначе, чешће дувају јаки ветрови.
Година чије смо мало више од две трећине дана потрошили биће, према налазима научника са Универзитета Колорадо, веома узбуркана, али неће достићи 2004. и 2005. које су - иако у границама колебања -упамћене по дивљању урагана. Најновије предвиђање до краја најављује 17 олуја изнад Атлантског океана, од којих девет орканске силине. Пет би требало да достигну трећи, четврти и пети подељак Сафир-Симпсонове лествице, с брзинама ветрова до 200 километара на сат и већим. Три више од прогнозе обнародоване на самом почетку.
У поређењу с 2006. то је, чак, за седам више!
Прорачуни су утемељени на свеопштим океанским и атмосферским околностима, а поједини проучаваоци су брже-боље све приписали људском немару.
Више кише, више снега
Иако су површинске температуре порасле у минулом столећу, нема поузданих података који су утицали на пораст учесталости и јачине урагана у ма којем од седам подручја у којима настају, изузев Атлантског океана (овде почињу првог јуна, а окончавају се 30. новембра) у протеклих 12 година, сматра Вилијам Греј са Универзитета Колорадо. Поменути скок у снази траје већ неколико година и део је природног тока који се протеже неколико деценија уназад. Први пут је уочен 1995. године, а потрајаће - како се предсказује - још 15 или 20.
У Националном центру за атмосферска проучавања (САД) 2005. осмелили су се да предвиде да ли ће следећих сто година донети више или мање олуја. Рачунарска прорачунавања су неумољиво избацила закључак: више падавина и чешће непогоде. Објашњење: Земља постаје топлија, уједно и влажнија. Уобичајено је да се више воде излије из облака ако се жива успиње у термометру.
Кише и снега пашће, у просеку, 10 до 20 одсто више, наглашава Џералд Мил из дотичне научне установе. Снажније олује наилазиће у касну јесен, у току зиме и у рано пролеће, а највише воде излиће се на тлу тропских предела у којима се ваздух најбрже загрева. Североисточни крајеви Северне Америке, јужне Европе, јужне Азије и источне обале истог континента, југозападне Аустралије и средишњи и јужни Јужне Америке искусиће велика разарања, зато што су то подручја у којима се стичу и усковитлавају највеће влажне масе ваздуха. И то долазећи са околних океана.
Чак и да људи одрже садашње стање или смање испуштање гасова "стаклене баште" (на првом месту је угљен-диоксид), најокорелијих узрочника свеопштег отопљења, у следећих неколико десетлећа из године у године падаће више кише и снега захваљујући учинку својеврсне топлотне тромости (инерција).
Другим речима, мали су изгледи да се у овом столећу заустави (никако да умањи) загревање Земље, са свим пратећим недаћама! Хтели-не хтели, живећемо у орканским годинама.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


