Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Орканске године

Орканске године

Оријашки урагани "Дин" и "Феликс", с чистом петицом на лествици снаге, подсетили су нас протеклих седмица да наилазе олујне године. Снажни ветрови, свеједно како их у којем делу света називају - оркани, урагани, циклони, тајфуни (иако се, строго говорећи, разликују) -остављају за собом и пустош и смрт. У септембру су, иначе, најучесталији.

Из Годардовог института у саставу НАСА ових дана су упозорили да свеопште отопљење подгрева све учесталија веома бурна ваздушна струјања, праћена обилним падавинама, громовима и муњама. Житељима појединих подручја с разлогом се учини да су, можда, сведоци новог библијског потопа.

Мада се у рачунарима непосредно не опонашају пљускови с грмљавином и електрична пражњења, трага се за условима који погодују све јачим бурама. Ранија прорачунавања су показала да се загревањем ваздушног омотача (атмосфера) Земља суочава са необузданим кишама, иако силина и количина нису подједнаке изнад копна и над океанима.

Топлији континенти

У предстојећим климатским променама, подстакнутим удвостручењем износа испуштеног угљен-диоксида, површина наше планете угрејаће се за још 18 Целзијусових степени. Топлији континенти загрејаће океане (вода изискује да упије више топлоте од тла да би јој порасла температура) и појачаће се електрично пражњење на већим висинама на којима су, обично, олује снажније.

И када се удруже са силнијим ветровима изнад копна, исход ће бити - године с више оркана. Лоша вест се особито тиче крајева у којима, иначе, чешће дувају јаки ветрови.

Година чије смо мало више од две трећине дана потрошили биће, према налазима научника са Универзитета Колорадо, веома узбуркана, али неће достићи 2004. и 2005. које су - иако у границама колебања -упамћене по дивљању урагана. Најновије предвиђање до краја најављује 17 олуја изнад Атлантског океана, од којих девет орканске силине. Пет би требало да достигну трећи, четврти и пети подељак Сафир-Симпсонове лествице, с брзинама ветрова до 200 километара на сат и већим. Три више од прогнозе обнародоване на самом почетку.

У поређењу с 2006. то је, чак, за седам више!

Прорачуни су утемељени на свеопштим океанским и атмосферским околностима, а поједини проучаваоци су брже-боље све приписали људском немару.

Више кише, више снега

Иако су површинске температуре порасле у минулом столећу, нема поузданих података који су утицали на пораст учесталости и јачине урагана у ма којем од седам подручја у којима настају, изузев Атлантског океана (овде почињу првог јуна, а окончавају се 30. новембра) у протеклих 12 година, сматра Вилијам Греј са Универзитета Колорадо. Поменути скок у снази траје већ неколико година и део је природног тока који се протеже неколико деценија уназад. Први пут је уочен 1995. године, а потрајаће - како се предсказује - још 15 или 20.

У Националном центру за атмосферска проучавања (САД) 2005. осмелили су се да предвиде да ли ће следећих сто година донети више или мање олуја. Рачунарска прорачунавања су неумољиво избацила закључак: више падавина и чешће непогоде. Објашњење: Земља постаје топлија, уједно и влажнија. Уобичајено је да се више воде излије из облака ако се жива успиње у термометру.

Кише и снега пашће, у просеку, 10 до 20 одсто више, наглашава Џералд Мил из дотичне научне установе. Снажније олује наилазиће у касну јесен, у току зиме и у рано пролеће, а највише воде излиће се на тлу тропских предела у којима се ваздух најбрже загрева. Североисточни крајеви Северне Америке, јужне Европе, јужне Азије и источне обале истог континента, југозападне Аустралије и средишњи и јужни Јужне Америке искусиће велика разарања, зато што су то подручја у којима се стичу и усковитлавају највеће влажне масе ваздуха. И то долазећи са околних океана.

Чак и да људи одрже садашње стање или смање испуштање гасова "стаклене баште" (на првом месту је угљен-диоксид), најокорелијих узрочника свеопштег отопљења, у следећих неколико десетлећа из године у године падаће више кише и снега захваљујући учинку својеврсне топлотне тромости (инерција).

Другим речима, мали су изгледи да се у овом столећу заустави (никако да умањи) загревање Земље, са свим пратећим недаћама! Хтели-не хтели, живећемо у орканским годинама.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.