Да ли лекови против маларије и артритиса помажу код ковида 19

Да ли вирус корона може да се излечи лековима против маларије, еболе и реуматоидног артритиса? Колико су пацијенти који због високог притиска узимају терапију са такозваним АЦЕ инхибиторима угроженији од добијања ковида 19 и треба ли да престану са узимањем стандардних медикамената док траје пандемија? Да ли je боље, ако се осете први симптоми болести, попити парацетамол или бруфен?

Ово су само нека од питања која муче грађане готово читаве планете. Спекулише се да одређени лекови против хипертензије наводно изазивају рад рецептора у плућима и повећавају осетљивост на добијање болести. Ипак, за сада је углавном реч о нагађањима, а мали је број проверених информација. Шта је заправо истина, за „Политику” открива професор др Весна Гаровић, специјалиста нефрологије и хипертензије, директор Одсека за клиничка истраживања и студије на Одељењу за интерну медицину, и шеф Одељења за нефрологију чувене Клинике „Мејо”.

Она за наш лист појашњава да је у вези са ковидом 19 све почело са извештајима о такозваној интерстицијалној упали плућа непознатог узрока у провинцији Вухан у Кини у децембру 2019. Епидемија се брзо проширила кроз Кину и Јужну Кореју, затим на остале континенте, а Светска здравствена организација је прогласила пандемију 11. марта ове године. За разлику од претходних пандемија, ковид 19 се одликује великим процентом озбиљно болесних којима је неопходно болничко лецење (код око 15 одсто људи), као и значајним процентом пацијената којима је потребна нека врста респираторне терапије (за око пет одсто). Ни најбогатије земље са развијеним системима здравствене заштите не могу да пруже помоћ свим оболелима на врхунцу епидемије. Сходно томе, многе земље су прогласиле ванредно стање и спровеле социјалну изолацију као једну од мера за спречавање ширења болести, са циљем успоравања наглог скока броја оболелих.

– Бавим се како клиничким радом, али и супервизијом клиничких студија које, у новије време, укључују и оне студије у вези са инфекцијом изазваном ковидом 19. С обзиром на то да специфичне и ефикасне терапије за ову болест не постоје, пажња светске медицине и јавности окренута је ка употреби лекова који су претходно одобрени за лечење других болести. Ови лекови су првобитно коришћени у претходним епидемијама, као што је ебола, због њихове ефикасности у лечењу системске упале или због доказаних антивирусних ефеката у лабораторијским условима. Скорашње студије су показале охрабрујуће резултате у лечењу ковида 19 са лековима који су одобрени за терапију маларије (хлороквин), системског лупуса и реуматодиног артритиса (хидроксихлороквин,) и ХИВ-а (лопинавир, ритонавир). Ови лекови нису препоручени за широку употребу код пацијената са вирусом корона, будући да је њихова ефикасност у овој болести показана у студијама са малим бројем учесника и без адекватних контрола – појашњава др Гаровић.

Наша саговорница напомиње да ови лекови имају низ кардиоваскуларних нежељених ефеката, што има нарочит значај за старије који имају срчана обољења, а под ризиком су за добијање инфекције и компликација у случају вируса корона. Неколико студија које су оптимално дизајниране у односу на број испитаника и адекватне контроле сада су у току.

– Док не добијемо дефинитивне одговоре у вези са ефикасношћу и сигурношћу ових терапија, симптоматска терапија, удружена са специфичним начином лечења за компликације које могу да се појаве у току ковида 19 је индикована - додаје др Гаровић.

А шта да радимо када смо у дилеми да ли да попијемо парацетамол или ибупрофен?

– У сличном контексту, питање се често поставља о улози ибупрофена (бруфена) за лечење фебрилног стања и болова у мишићима. СЗО се иницијално изјаснила против употребе ибупрофена због могућег нежељеног ефекта на ковид 19. Тај став је накнадно, у року од неколико дана, промењен услед недостака научних студија које би то потврдиле. Ситуација са ибупрофеном најбоље илуструје потребу да се настави са праћењем најновијих студија и смерница и њиховим укључивањем у дневну праксу – истиче наша саговорница.

Ране епидемиолошке студије показале су да су оболевање и смртност значајно већи код оболелих од ковида 19, који имају повишени крвни притисак и указале на потенцијалну везу са другим придруженим болестима или антихипертензивном терапијом.

– Поред терапије за ковид 19, старији пацијенти са вирусом корона су често на хроничној терапији са такозваним инхибиторима ангиотензин конвертирајућег ензима (АЦЕ инхибитори) или блокаторима ангиотенсин ИИ рецептора (АРБс) за повишен притисак, кардиоваскуларна и бубрежна обољења. Лекари клиничари, научници и пацијенти су подједнако заинтересовани за потенцијалне негативне ефекте ове терапије код пацијената са ковидом 19. Главни разлог је у механизму деловања ових лекова који теоретски могу да олакшају улазак вируса у ћелије. Два највећа америчка удружења кардиолога дала су удружену изјаву и изашла са ставом да пацијенти са срчаним обољењима, а под надзором лекара, треба да наставе са овом терапијом. Оба удружења су истакла да тренутно нема ни експерименталних ни клиничких студија које показују било позитивне било негативне утицаје ових лекова на исходе лечења пацијената са вирусом корона. Са друге стране, најновије студије указују на честе кардиоваскуларне компликације код пацијената са ковидом 19. Под тим условима, АЦЕ инхибитори и АРБс могу да имају важну улогу у превенцији и третирању кардиоваскуларних исхода – појашњава др Гаровић.

У мору информација и дезинформација на социјалним мрежама, др Весна Гаровић подсећа да је важно пратити исказе и предлоге организација са ауторитетом, као и научна и медицинска достигнућа у часописима и научним изворима са провереном репутацијом.