Како је погинуо Влада Перић Валтер

Пре 75 година, у првим ноћним сатима 6. априла 1945. године у Сарајеву је погинуо народни херој Владимир Перић Валтер. Рођен је 27. децембра 1919. године у Пријепољу где је завршио нижу реалну гимназију. „Десило се да је Владов животни пут до првог сусрета са Сарајевом,1940. године, који је овде стигао као банкарски чиновник и почео да зарађује тврди хлеб, остао шкрт и недоречен. У ствари, то је тужна прича о дечаку који је, после очеве смрти, морао да напусти породицу у Пријепоља и да властитим трудом, уз многа гладна јутра, заврши у Београду Трговачку академију, а затим да се упише у Високу економско-комерцијалну школу (данас Економски факултет чију аулу оплемењује његова биста и бисте још три народна хероја студента овог факултета), у исто време радећи као службеник у Хипотекарној банци у главном граду и делујући у револуцоинарном покрету Београда.” (Иво Матовић „Владимир Перић Валтер – Челни ратне илегале")

 Ратни пут Владу је водио од Сарајева па, по задатку Партије првог руководиоца прве банке у револуцији (Ужичка република), преко Првог источнобосанског ударног батаљона и Шесте источнобосанске бригаде са којом је боравио и и Срему октобра 1942. године до Тузле где је као руководилац Месног комитета КПЈ учврстио и развио партијске организације и организовао илегални рад. У Тузли је и узео илегално име Валтер, а у овом рударском басену извршио је све задатке које је добио од Покрајинског комитета и оставио дубоке и неизбрисиве трагове револуционара са великим искуством организатора илегалне борбе. Од септрмбра 1943. па све до погибије      Валтер је обављао дужност секретара Месног комитете Партије у Сарајеву, као и дужности, како је то друг Тито рекао за њега, најблиставијег илегалца нашег ослободилачког рата. Погинуо је од једне од последњих минобацачких граната испаљених од Немаца који су одступали преко Сарајевског поља. Последњи који је са Валтером разговарао, командант 27. дивизије Милош Зекић овако је примио ту вест сат после погибије: „Ех, стари мој друже, угаси си се бранећи свјетлост.”

Данас се појављују неки професори историје који пласирају причу да су Владимира Перића Валтера убили с леђа његови партизани због неких спискова које је поседовао. Ту причу Славољуба Пушице објављује РТС два пута, у емисији „Шареница” из Пријепоља 7. јула 2018. и у емисији „Око” у јануару 2020. године. Притом, овај сада пензионисани директор Музеја у Пријепољу не наводи ама баш ниједан иоле озбиљан доказ за своје тврдње. Поред тога, он обавештава јавност да је Валтер (тада још увек само Владо) дошао у Сарајево из Пријепоља и за свој илегални рад нашао потпору међу земљацима муслиманима из Пријепоља. А Валтер се са тих неколико „земљака” припадника усташких формација срео у пар наврата као љути противник и те сусрете решио на себи својствен начин.. У свету је било а и данас је много Валтера, али један је Владимир Перић за кога је Тито после пројекције филма „Валтер брани Сарајево” рекао: „Валтер је најсјајнији представник, највећи херој илегалног покрета у нашим окупираним градовима...”

Милан Лучић,
изабрани члан Републичког одбора СУБНОР-а Србије