Медведев: Европи је потребан „Хелсинки 2”

Специјално за „Политику“
Москва, 11. јуна – Руски председник Дмитриј Медведев рекао је данас, на отварању Светског конгреса рускојезичке штампе у Москви, да потпуну безбедност у Европи не могу да осигурају постојеће организације, укључујући НАТО и ОЕБС, и да је за очување мира неопходан „нови хелсиншки споразум” који би потписале све европске земље.

„Ја немам основе да сматрам да је систем безбедности у Европи универзалан. Што се тиче НАТО-а, то није одговарајућа институција за решавање питања европске безбедности”, рекао је он додавши да нема никаквих гаранција да северноатлантска алијанса неће ширити „своје задатке” по Европи.

Говорећи о ОЕБС-у, руски председник је нагласио да се та организација не бави увек питањима безбедности. „Ниво консолидације у тој организацији не даје могућности да се решавају ова или она питања.”

„Ми сада имамо низ проблема које бисмо могли да решимо за преговарачким столом, не прибегавајући војном решењу. Они су присутни у центру Европе и нема гаранције да неће постати још већи. Посебно је то видљиво у светлу недавних одлука у вези са независношћу Косова, рекао је Медведев и запитао се: „Да ли је данас НАТО инструмент одржавања европске безбедности? Да ли је он довољан за решавање важних проблема безбедности? Колико ја видим, одговор је одречан. Да није тако, не би било проблема које имамо данас.”

С обзиром на то да у алијансу не улази низ земаља, „и да ће се та ситуација дуго задржати”, за решавање европских проблема „неопходно је припремити општи споразум у коме би учествовале све европске земље. Не као државе чланице одређених блокова, већ као државе, као суверени субјекти”, сматра руски председник.

„То се тиче свих нас, свих грађана Европе. Такав инструмент је актуелан и може да донесе одређене плодове.”

Медведев је уверен да би, пошто други инструменти данас не обједињавају, већ раздвајају државе, та тема могла да се размотри на одговарајућем европском самиту. Русија је спремна да о томе разговара у свим европским институцијама.

 Говорећи о односима Русије и САД, председник РФ истакао је да су две земље „осуђене на сарадњу у великом броју питања”. „Немамо куда да се денемо једни од других”, објаснио је. „Ми ћемо сарађивати са сваком администрацијом САД, другачије се не може. Одговорност које наше две земље имају за безбедност света је огромна. Разлике које данас постоје, а оне се јављају у вези са америчком противракетном одбраном и Споразумом о неширењу конвенционалног наоружања, остају, али ми морамо да сарађујемо.”

Одговарајући на новинарска питања, Медведев је истакао да сарадња са САД није била лоша последњих година, сарађивало се у борби са глобалним изазовима и претњама, у борби против тероризма, питањима промене климе, „да и не говоримо о трговинско-економској и хуманитарној сфери”.

„Ма ко дошао на власт у Белој кући, Русија рачуна на конструктиван пријатељски дијалог”, рекао је председник РФ истакавши да „осам година није улудо потрошено” и да о томе сведочи и Сочијска декларација.

Као што је познато, Москва је прошлог лета одлучила да изађе из Споразума о неширењу конвенционалног оружја зато што га многе потписнице нису ратификовале. Русија је и против ширења америчке противракетне одбране у Европи јер то сматра опасношћу за своју националну безбедност.

-----------------------------------------------------------

Заштита руског језика

Данас и сутра, наш непроменљиви оријентир биће изградња слободног и одговорног друштва, поштовање људских права, слободе говора и слободе штампе, и, наравно, обезбеђење поштовања закона, рекао је Медведев.

Имајући у виду Украјину, где се руски језик све чешће избацује из употребе, Медведев је рекао да ће Русија „адекватно реаговати на чињеницу намерног истискивања руских издања из информационог простора у појединим земљама”.

Он је изразио наду да ће Русија ускоро добити и интернет-домен на ћирилици: „То је симболични значај руског језика и наше шансе да добијемо одговарајуће решење нису мале”, закључио је руски председник.

Данас рускојезичке новине чита око 300 милиона људи у више од 80 земаља света, у којима излази неколико хиљада разних штампаних и електронских издања.