Medvedev: Evropi je potreban „Helsinki 2”

Specijalno za „Politiku“
Moskva, 11. juna – Ruski predsednik Dmitrij Medvedev rekao je danas, na otvaranju Svetskog kongresa ruskojezičke štampe u Moskvi, da potpunu bezbednost u Evropi ne mogu da osiguraju postojeće organizacije, uključujući NATO i OEBS, i da je za očuvanje mira neophodan „novi helsinški sporazum” koji bi potpisale sve evropske zemlje.

„Ja nemam osnove da smatram da je sistem bezbednosti u Evropi univerzalan. Što se tiče NATO-a, to nije odgovarajuća institucija za rešavanje pitanja evropske bezbednosti”, rekao je on dodavši da nema nikakvih garancija da severnoatlantska alijansa neće širiti „svoje zadatke” po Evropi.

Govoreći o OEBS-u, ruski predsednik je naglasio da se ta organizacija ne bavi uvek pitanjima bezbednosti. „Nivo konsolidacije u toj organizaciji ne daje mogućnosti da se rešavaju ova ili ona pitanja.”

„Mi sada imamo niz problema koje bismo mogli da rešimo za pregovaračkim stolom, ne pribegavajući vojnom rešenju. Oni su prisutni u centru Evrope i nema garancije da neće postati još veći. Posebno je to vidljivo u svetlu nedavnih odluka u vezi sa nezavisnošću Kosova, rekao je Medvedev i zapitao se: „Da li je danas NATO instrument održavanja evropske bezbednosti? Da li je on dovoljan za rešavanje važnih problema bezbednosti? Koliko ja vidim, odgovor je odrečan. Da nije tako, ne bi bilo problema koje imamo danas.”

S obzirom na to da u alijansu ne ulazi niz zemalja, „i da će se ta situacija dugo zadržati”, za rešavanje evropskih problema „neophodno je pripremiti opšti sporazum u kome bi učestvovale sve evropske zemlje. Ne kao države članice određenih blokova, već kao države, kao suvereni subjekti”, smatra ruski predsednik.

„To se tiče svih nas, svih građana Evrope. Takav instrument je aktuelan i može da donese određene plodove.”

Medvedev je uveren da bi, pošto drugi instrumenti danas ne objedinjavaju, već razdvajaju države, ta tema mogla da se razmotri na odgovarajućem evropskom samitu. Rusija je spremna da o tome razgovara u svim evropskim institucijama.

 Govoreći o odnosima Rusije i SAD, predsednik RF istakao je da su dve zemlje „osuđene na saradnju u velikom broju pitanja”. „Nemamo kuda da se denemo jedni od drugih”, objasnio je. „Mi ćemo sarađivati sa svakom administracijom SAD, drugačije se ne može. Odgovornost koje naše dve zemlje imaju za bezbednost sveta je ogromna. Razlike koje danas postoje, a one se javljaju u vezi sa američkom protivraketnom odbranom i Sporazumom o neširenju konvencionalnog naoružanja, ostaju, ali mi moramo da sarađujemo.”

Odgovarajući na novinarska pitanja, Medvedev je istakao da saradnja sa SAD nije bila loša poslednjih godina, sarađivalo se u borbi sa globalnim izazovima i pretnjama, u borbi protiv terorizma, pitanjima promene klime, „da i ne govorimo o trgovinsko-ekonomskoj i humanitarnoj sferi”.

„Ma ko došao na vlast u Beloj kući, Rusija računa na konstruktivan prijateljski dijalog”, rekao je predsednik RF istakavši da „osam godina nije uludo potrošeno” i da o tome svedoči i Sočijska deklaracija.

Kao što je poznato, Moskva je prošlog leta odlučila da izađe iz Sporazuma o neširenju konvencionalnog oružja zato što ga mnoge potpisnice nisu ratifikovale. Rusija je i protiv širenja američke protivraketne odbrane u Evropi jer to smatra opasnošću za svoju nacionalnu bezbednost.

-----------------------------------------------------------

Zaštita ruskog jezika

Danas i sutra, naš nepromenljivi orijentir biće izgradnja slobodnog i odgovornog društva, poštovanje ljudskih prava, slobode govora i slobode štampe, i, naravno, obezbeđenje poštovanja zakona, rekao je Medvedev.

Imajući u vidu Ukrajinu, gde se ruski jezik sve češće izbacuje iz upotrebe, Medvedev je rekao da će Rusija „adekvatno reagovati na činjenicu namernog istiskivanja ruskih izdanja iz informacionog prostora u pojedinim zemljama”.

On je izrazio nadu da će Rusija uskoro dobiti i internet-domen na ćirilici: „To je simbolični značaj ruskog jezika i naše šanse da dobijemo odgovarajuće rešenje nisu male”, zaključio je ruski predsednik.

Danas ruskojezičke novine čita oko 300 miliona ljudi u više od 80 zemalja sveta, u kojima izlazi nekoliko hiljada raznih štampanih i elektronskih izdanja.