Милиони и глуви телефони

Српски министри се ових дана увелико гађају милионима. Колико је пара од приватизације потрошено, а колико је још остало у државној каси предмет је жестоке свађе дојучерашњих коалиционих партнера. Тако су, пре два дана, министри Велимир Илић и Предраг Бубало оптужили свог колегу Мирка Цветковића, министра финансија, да је од три милијарде евра, колико је затекао када је сео у министарску фотељу, сада остало само тричавих сто милиона евра. Како кажу, вест да је буџет зарибао сазнали су из медија, иако су годину дана седели у истој влади.Цветковић је још исте вечери одговорио да је у државној каси била милијарда, а не три милијарде и да је сада остало 300, а не 100 милиона, како тврде Бубало и Илић.

Питали смо Предрага Бубала, на основу којих аргумената тврди да је Србији од приватизације остало само 100 милиона евра.

– Ја не тврдим, већ знам!Па и Цветковић је причао о томе. Нећу да разговарам на ту тему. Дакле, поставио сам питање како су потрошене паре и сад чекам одговор. Завршена прича! – кратко је одговорио министар.

Упитан да образложи како то да Цветковић тврди да је затекао милијарду, а не три милијарде евра, од приватизационих прихода, Бубало је одговорио да наведена цифра заправо представља збир и приватизационих прихода, који су, како је навео Цветковић, износили милијарду евра, али и редовних буџетских прихода од пореза који су били две милијарде. Значи, ова друга сума није спорна.У тих милијарду евра урачунати су и преостали приходи од „Мобтела” (продат у августу 2006. године за 1,513 милијарди евра), Робних кућа „Београд” (власника добиле у октобру прошле године за 360 милиона евра) и продаје лиценце трећег мобилног оператера (у децембру прошле године за 320 милиона евра).

Покушали смо, користећи новинарску архиву, јуче да сазнамо где се кроз медије први пут провукла цифра од 100 милиона евра. Није је први изговорио ни Цветковић, ни Бубало, ни Илић, већ гувернер Радован Јелашић. У Бетиној вести од 5. јуна гувернер је, како је пренела ова новинска агенција, упозорио да је „држави остало 100 милиона евра на рачуну код Народне банке Србије”.

Ова информација тако нас је одвела до централне банке где нам је појашњено да су гувернерове речи заправо погрешно пренете и да је Јелашић у „Кажипрсту” Радија Б 92, у ком је гостовао истог дана и на основу кога је Бета писала ту вест, упозорио да ће када се исплати стара девизна штедња у износу од 218 милиона евра, у државној каси остати нешто мало више од 100 милиона евра. 

Међутим, у оригиналном транскрипту емисије види се да Јелашић није био баш толико прецизан, као његови запослени из прес-службе НБС.

Гувернер је тог дана дословце рекао:

„У јануару прошле године је на рачуну државе било негде око милијарду и триста милиона евра, дакле, приватизација „Мобтела”, у међувремену је стигао и ДДОР и тако даље. Наравно, у међувремену се трошило и то се лепо трошило и сад још кад се исплати стара девизна штедња, а она се исплаћује управо ових дана, држава ће знатно смањити ту суму. И наравно, како она троши, исто тако се са тим делом смањују девизне резерве, али пошто је још остало свега, као што је то господин Цветковић рекао, негде око 100 милиона да се још потроши. То значи, они више од тога не могу да троше, пошто више пара на њиховом рачуну код Народне банке Србије нема”, казао је Јелашић.

Без обзира на ову забуну, ни разлика од 200 милиона евра не значи да Србија нема финансијске проблеме. И ова сума је недовољна да се исплате државни дугови и стара девизна штедња. Пре неколико недеља Мирко Цветковић је први пут изразио забринутост за здравље српских јавних финансија, истичући да ће се у септембру појавити мањак уколико нешто не будемо продали. Рупу од 400 милиона евра би, казао је он, закрпила евентуална продаја НИС-а, коју су демократе донедавно покушавале на све начине да одложе бар до формирања нове владе.

Ти вапаји наишли су на негодовање његових дојучерашњих коалиционих партнера који су му пре два дана спочитавали да су народне паре нерационално потрошене и питали како су из државне касе исцурили милиони.

Бранећи се, Цветковић је објашњавао да су у 2007. години приходи од приватизације износили око милијарду евра, од те суме било је око 992,6 милиона евра, затим око 17,5 милијарди динара и око 2,2 милиона долара. У 2008. годину пренето је око 500 милиона евра, од чега је до сада потрошено око 200 милиона евра за отплату дугова и кредита, тако да тренутно на девизном рачуну има око 300 милиона евра.

– Из ових средстава треба до краја године исплатити и друге обавезе, тако да се у септембру појављује дефицит о коме сам говорио, ако не будемо имали приходе од приватизације – казао је Цветковић и додао да се у овој години рационално располагало буџетом, јер је за првих пет месеци мањак достигао само милијарду динара, насупрот планираних 14,8 милијарди.

Од почетка године, како су нам јуче објаснили у Министарству финансија, око 200 милиона евра потрошено је за отплату дуга пензионерима, запосленима и пољопривредницима, за исплату старе девизне штедње, али и за враћање спољног дуга.Министарство финансија, како нам је речено припремило је за данашњу седницу владе информацију о извршењу буџета на првих пет месеци ове године „који апсолутно говори о томе да се буџетом рационално располагало”.

Мањак ће, како је раније истакао министар финансија, морати да се покрива емитовањем хартија од вредности, односно трезорских записа, а можда чак и задуживањем у иностранству.

У Народној банци Србије јуче су истакли да теоретски постоји законска могућност да држава позајми новац од централне банке из девизних резерви. Међутим, у пракси, како је пре неколико дана објаснио гувернер Јелашић, то не би било добро решење. Уместо убрзане приватизације или задуживања у земљи или иностранству, држави би најбоље било да смањи јавну потрошњу, саветовао је гувернер.

Он је изразио наду да ће држава искористити све остале механизме који су за покривање мањка и додао да је НБС последњи пут зајмила новац држави 2001.године.Јелашић је нагласио да би било важно да се држава не задужује у страној валути пошто је један од кључних ризика у финансијама Србије то што је 99 одсто домаћег и страног дуга у девизама. Према његовим речима, држава сада има могућност да побољша структуру дуга и да има више динарског а мање девизног дуга, јер готово сви текући приходи државе зависе искључиво од динара, а готово све обавезе су у страној валути. Јелашић је указао да је НБС разрадила тржиште репо-хартија од вредности и да држава може сутра са уђе на то тржиште.

А. Николић - М. Авакумовић

---------------------------------------------------------------

Има пара за плате и пензије

Ових дана су се у јавности често погрешно тумачили вапаји надлежног министра Мирка Цветковића да је државна каса утањила. Нема говора о томе да Србији недостаје новац за плате и пензије, јер је стање по основу текућих прихода и расхода редовно. Приливи од приватизације, према Закону о буџету, не користе се за потрошњу, већ за враћање старе девизне штедње, државног дуга и евентуалне државне инвестиције. У министарству је наглашено да се новац од приватизације налази „испод црте” и да нико није ни помишљао да се паре од продаје предузећа користе за покривање буџетских трошкова.