Њима и полен и храна стварају велики проблем

Снежана Шундић-Вардић, председница Националног удружења за помоћ и подршку особама са алергијама, целијакијом и осталим ограничењима у исхрани „Алергија и ја“ (Фото: Лична архива)

Мајка сам двоје деце која имају атопију. Прво дете са инхалационим алергенима, алергијским ринитсом и астмом, друго са алергијом на храну и атопијским дерматитисом. Већ 12 година живимо живот са атопијом. Прошли смо кроз многе алергијске реакције: уртикарије, отицања, гушења, свраба целог тела, услед којег нисмо спавали неколико година, црвенила и рана до крви по лицу и телу због којег су људи сажаљиво окретали главу на другу страну.

Када једном доживите такозвану анафилаксију детета, онда на алергију не гледате као на кијавицу, него као озбиљно обољење за које наука још увек нема ни узрок ни лек. Као родитељ, схватила сам да су права пацијената са атопијом, а пре свега са алергијом на храну и атопијским дерматитисом, равна непризнавању болести. Са друге стране, наше медицинско особље и васпитачи нису довољно упознати са чим се све пацијенти, а поготово родитељи деце са алергијском болестима суочавају. Свашта сам као родитељ деце са атопијом доживела. Од тога да су ме са бебом ставили у собу за изолацију, до необезбеђивања исхране за дете у вртићу као јасног примера, не само дискриминације, већ и непоштовања дечијих и људских права.

Размишљала сам шта је са другом децом чије маме нису толико гласне, не буне се, немају снаге да се изборе за своја права. Када сам видела колико је прича читана и колико мама је тражило информације о овим темама, схватила сам да је тема превазишла блог, да се може много више урадити осим подршке у виду информација и искуства. Тада сам одлучила да покренем портал, први независни интернет сајт у региону, www.alergijaija.com  који се бави алергијским болестима и целијакијом, а убрзо затим и прво Национално удружење за помоћ и подршку особама са алергијом и целијакијом „Алергија и ја“, које је проистекло из потребе за организовањем заједнице и борбом за права пацијената.

Алергије постају епидемија савременог друштва, а трошкови изазвани овим проблемом, само за једно алергијско обољење, могу бити и већи од 1.000 евра на годишњем нивоу. Свест о алергијама на храну је веома ниска. У поређењу са земљама у окружењу, а тек у Европи и Америци, могло би се рећи да код нас нису развијене ове болести. То, наравно, није тачно, напротив, јер свака трећа особа коју познајете имала је или има неки атопијски проблем. На жалост, стил живота указује да су проблеми са атопијама у порасту.

Склоност ка алергијама се наслеђује, али постојање алергије не мора аутоматски значити да ће се нека алергијска болест развити. Због утицаја на квалитет живота каже са да су алергије, атопијски дерматитис и остале врсте атопије - болести целе породице. Деца са атопијским дерматитисом спавају готово два сата мање у току једне ноћи, родитељи и краће, сваки члан породице је додатно ангажован, а многе навике породице морају бити измењене и прилагођене оболелом.

Прогрес атопијских болести назива се алергијски марш. Он подразумева развијање алергијских болести, од екцема, преко алергија на храну, алергијског ринитиса, па до астме. То значи појаву првих симптома атопије у прве две године живота, као што су алергија на храну и атопијски дерматитис, затим, након неколико година и алергијски ринитис који може прерасти у астму. Наравно, сценарио није увек овакав, јер уз адекватну терапију и профилаксу, алергијски марш се може зауставити.Треба знати да су поленска алергија и астма уско повезани. Око 80 одсто особа које болују од астме такође пате од поленске алергије – а то значи да астма може бити активирана услед присуства полена. Контрола стања односно симптома обе болести је од изузетног значаја.

Искуство је показало да 40 одсто деце са екцемом има алергију на храну. Најчешћих осам алергија на храну су оне на намирнице као што су јаја, млеко, глутен, соја, морски плодови, риба, кикирики и орашасти плодови. Многе алергије на храну могу бити веома јаке и довести до анафилактичке реакције. Чак 75 одсто деце са алергијом на храну је доживело дискриминацију. Наше предшколске, образовне и медицинске установе нису адекватно обучене за безбедну припрему и служење хране за алергичне особе, тако да се неретко дешава да дете не иде у вртић јер установа не може да обезбеди за њега посебну исхрану.

Национално удружење „Алергија и ја“ пружа подршку и помоћ пацијентима са атопијским дерматитисом, алергијама на храну, алергијским ринитисом, астмом, целијакијом и другим, углавном, аутоимуним обољењима са рестриктивном исхраном. За ово кратко време обучили смо више од 200 људи о правилима кухиње без алергена и глутена, окупили и повезали лекаре из области имунологије, алергологије, педијатрије, гастроентерологије, нутриционизма, фармацеуте и психологе и организовали прво Саветовалиште за алергије, које окупља стручњаке из свих области везаних за атопијска обољења, са циљем да се разменом искуства и знања на најбољи могући начин помогне особама са атопијом.

Прошле године Удружење „Алергија и ја“ је први пут у Србији, обележило Међународни дан атопијског екцема, који се тек други пут обележава и у свету. Почетком 2020. године потписали смо Меморандум о сарадњи са Институтом за здравствену заштиту мајку и дете „Др Вукан Чупић“ и почело редовно одржавање Саветовалишта за алергије, прве парне среде у месецу, за све пацијенте, без заказивање прегледа, оверене здравствене књижице и чекање у редовима.