Njima i polen i hrana stvaraju veliki problem

Snežana Šundić-Vardić, predsednica Nacionalnog udruženja za pomoć i podršku osobama sa alergijama, celijakijom i ostalim ograničenjima u ishrani „Alergija i ja“ (Foto: Lična arhiva)

Majka sam dvoje dece koja imaju atopiju. Prvo dete sa inhalacionim alergenima, alergijskim rinitsom i astmom, drugo sa alergijom na hranu i atopijskim dermatitisom. Već 12 godina živimo život sa atopijom. Prošli smo kroz mnoge alergijske reakcije: urtikarije, oticanja, gušenja, svraba celog tela, usled kojeg nismo spavali nekoliko godina, crvenila i rana do krvi po licu i telu zbog kojeg su ljudi sažaljivo okretali glavu na drugu stranu.

Kada jednom doživite takozvanu anafilaksiju deteta, onda na alergiju ne gledate kao na kijavicu, nego kao ozbiljno oboljenje za koje nauka još uvek nema ni uzrok ni lek. Kao roditelj, shvatila sam da su prava pacijenata sa atopijom, a pre svega sa alergijom na hranu i atopijskim dermatitisom, ravna nepriznavanju bolesti. Sa druge strane, naše medicinsko osoblje i vaspitači nisu dovoljno upoznati sa čim se sve pacijenti, a pogotovo roditelji dece sa alergijskom bolestima suočavaju. Svašta sam kao roditelj dece sa atopijom doživela. Od toga da su me sa bebom stavili u sobu za izolaciju, do neobezbeđivanja ishrane za dete u vrtiću kao jasnog primera, ne samo diskriminacije, već i nepoštovanja dečijih i ljudskih prava.

Razmišljala sam šta je sa drugom decom čije mame nisu toliko glasne, ne bune se, nemaju snage da se izbore za svoja prava. Kada sam videla koliko je priča čitana i koliko mama je tražilo informacije o ovim temama, shvatila sam da je tema prevazišla blog, da se može mnogo više uraditi osim podrške u vidu informacija i iskustva. Tada sam odlučila da pokrenem portal, prvi nezavisni internet sajt u regionu, www.alergijaija.com  koji se bavi alergijskim bolestima i celijakijom, a ubrzo zatim i prvo Nacionalno udruženje za pomoć i podršku osobama sa alergijom i celijakijom „Alergija i ja“, koje je proisteklo iz potrebe za organizovanjem zajednice i borbom za prava pacijenata.

Alergije postaju epidemija savremenog društva, a troškovi izazvani ovim problemom, samo za jedno alergijsko oboljenje, mogu biti i veći od 1.000 evra na godišnjem nivou. Svest o alergijama na hranu je veoma niska. U poređenju sa zemljama u okruženju, a tek u Evropi i Americi, moglo bi se reći da kod nas nisu razvijene ove bolesti. To, naravno, nije tačno, naprotiv, jer svaka treća osoba koju poznajete imala je ili ima neki atopijski problem. Na žalost, stil života ukazuje da su problemi sa atopijama u porastu.

Sklonost ka alergijama se nasleđuje, ali postojanje alergije ne mora automatski značiti da će se neka alergijska bolest razviti. Zbog uticaja na kvalitet života kaže sa da su alergije, atopijski dermatitis i ostale vrste atopije - bolesti cele porodice. Deca sa atopijskim dermatitisom spavaju gotovo dva sata manje u toku jedne noći, roditelji i kraće, svaki član porodice je dodatno angažovan, a mnoge navike porodice moraju biti izmenjene i prilagođene obolelom.

Progres atopijskih bolesti naziva se alergijski marš. On podrazumeva razvijanje alergijskih bolesti, od ekcema, preko alergija na hranu, alergijskog rinitisa, pa do astme. To znači pojavu prvih simptoma atopije u prve dve godine života, kao što su alergija na hranu i atopijski dermatitis, zatim, nakon nekoliko godina i alergijski rinitis koji može prerasti u astmu. Naravno, scenario nije uvek ovakav, jer uz adekvatnu terapiju i profilaksu, alergijski marš se može zaustaviti.Treba znati da su polenska alergija i astma usko povezani. Oko 80 odsto osoba koje boluju od astme takođe pate od polenske alergije – a to znači da astma može biti aktivirana usled prisustva polena. Kontrola stanja odnosno simptoma obe bolesti je od izuzetnog značaja.

Iskustvo je pokazalo da 40 odsto dece sa ekcemom ima alergiju na hranu. Najčešćih osam alergija na hranu su one na namirnice kao što su jaja, mleko, gluten, soja, morski plodovi, riba, kikiriki i orašasti plodovi. Mnoge alergije na hranu mogu biti veoma jake i dovesti do anafilaktičke reakcije. Čak 75 odsto dece sa alergijom na hranu je doživelo diskriminaciju. Naše predškolske, obrazovne i medicinske ustanove nisu adekvatno obučene za bezbednu pripremu i služenje hrane za alergične osobe, tako da se neretko dešava da dete ne ide u vrtić jer ustanova ne može da obezbedi za njega posebnu ishranu.

Nacionalno udruženje „Alergija i ja“ pruža podršku i pomoć pacijentima sa atopijskim dermatitisom, alergijama na hranu, alergijskim rinitisom, astmom, celijakijom i drugim, uglavnom, autoimunim oboljenjima sa restriktivnom ishranom. Za ovo kratko vreme obučili smo više od 200 ljudi o pravilima kuhinje bez alergena i glutena, okupili i povezali lekare iz oblasti imunologije, alergologije, pedijatrije, gastroenterologije, nutricionizma, farmaceute i psihologe i organizovali prvo Savetovalište za alergije, koje okuplja stručnjake iz svih oblasti vezanih za atopijska oboljenja, sa ciljem da se razmenom iskustva i znanja na najbolji mogući način pomogne osobama sa atopijom.

Prošle godine Udruženje „Alergija i ja“ je prvi put u Srbiji, obeležilo Međunarodni dan atopijskog ekcema, koji se tek drugi put obeležava i u svetu. Početkom 2020. godine potpisali smo Memorandum o saradnji sa Institutom za zdravstvenu zaštitu majku i dete „Dr Vukan Čupić“ i počelo redovno održavanje Savetovališta za alergije, prve parne srede u mesecu, za sve pacijente, bez zakazivanje pregleda, overene zdravstvene knjižice i čekanje u redovima.