Зилоти против црквене глобализације

Врдник – У Фрушкој гори, изнад Врдника, једна скромна викендица 1966. године постала је монашка келија зилота, као метох световазнесенског манастира Есфигмен са Свете горе. За себе кажу да се боре за изворно православље, да нису отпадници, већ истински православци, да су против црквене глобализације, да не признају званичну, како кажу, државну Српску православну цркву, те да су у чврстој вези са Грчком православном старокалендарском црквом, на чијем је челу архиепископ Хризостом атински. Граде манастир, властитим снагама и прилозима, помаже им и Светогорска православна мисија.

Данас је у овом скромном манастиру зилота у Врднику, удаљеном само километар од манастира Раваница, шест монаха и један искушеник, код Бора је женски зилотски манастир, има их на Авали код Београда, у Пирковцу код Лопара у Републици Српској... Реч је о младим људима који су се „одметнули” од званичне цркве, јер је она, како сматрају, изгубила обележја истинске православне цркве, оног тренутка, а било је то пре педесет година, када се у црквени живот умешала државна политика.

– Оснивач врдничког манастира је отац Акакије, коме су се придружили искушеници, постајући и сами монаси, па се наше братство стално увећава – каже нам настојник игуман Нектарије.

Монах Давид нам каже да се зилоти још од 13. века залажу за строго поштовање свих верских принципа, да је на овим просторима покрет зилота настао још у седмом веку, када су се православни верници борили против иконоборства, које је још тада завладало на дворовима и у цркви. Иначе, реч зилот, у преводу са грчког значи ревностан, доследан, непоколебљив.

Врднички зилоти кажу да живе мирно, не желе сукобе, кажу да су прекинули све контакте са СПЦ, због њеног активног учешћа у екуменском покрету, који, сматрају, штети православљу, јер не верују да је могуће јединство свих светских религија.

За СПЦ кажу да је у веома тешкој ситуацији, да је неподношљиво понашање свештеника који наплаћују свете тајне крштења и венчања, да је са православљем неспојиво да су наше владике масони и ротаријанци, па се питају: ко су онда расколници – зилоти који се боре за изворно православље, или они који не схватају да је екуменство само други израз за религијску глобализацију.

– Наше залагање је борба за изворно православље, за повратак СПЦ православним канонима, за исповедање православне вере и речју и делом, а не само речју, како то данас чини „државна црква” – наглашава за наш лист настојник манастира игуман Нектарије.