Ziloti protiv crkvene globalizacije

Vrdnik – U Fruškoj gori, iznad Vrdnika, jedna skromna vikendica 1966. godine postala je monaška kelija zilota, kao metoh svetovaznesenskog manastira Esfigmen sa Svete gore. Za sebe kažu da se bore za izvorno pravoslavlje, da nisu otpadnici, već istinski pravoslavci, da su protiv crkvene globalizacije, da ne priznaju zvaničnu, kako kažu, državnu Srpsku pravoslavnu crkvu, te da su u čvrstoj vezi sa Grčkom pravoslavnom starokalendarskom crkvom, na čijem je čelu arhiepiskop Hrizostom atinski. Grade manastir, vlastitim snagama i prilozima, pomaže im i Svetogorska pravoslavna misija.

Danas je u ovom skromnom manastiru zilota u Vrdniku, udaljenom samo kilometar od manastira Ravanica, šest monaha i jedan iskušenik, kod Bora je ženski zilotski manastir, ima ih na Avali kod Beograda, u Pirkovcu kod Lopara u Republici Srpskoj... Reč je o mladim ljudima koji su se „odmetnuli” od zvanične crkve, jer je ona, kako smatraju, izgubila obeležja istinske pravoslavne crkve, onog trenutka, a bilo je to pre pedeset godina, kada se u crkveni život umešala državna politika.

– Osnivač vrdničkog manastira je otac Akakije, kome su se pridružili iskušenici, postajući i sami monasi, pa se naše bratstvo stalno uvećava – kaže nam nastojnik iguman Nektarije.

Monah David nam kaže da se ziloti još od 13. veka zalažu za strogo poštovanje svih verskih principa, da je na ovim prostorima pokret zilota nastao još u sedmom veku, kada su se pravoslavni vernici borili protiv ikonoborstva, koje je još tada zavladalo na dvorovima i u crkvi. Inače, reč zilot, u prevodu sa grčkog znači revnostan, dosledan, nepokolebljiv.

Vrdnički ziloti kažu da žive mirno, ne žele sukobe, kažu da su prekinuli sve kontakte sa SPC, zbog njenog aktivnog učešća u ekumenskom pokretu, koji, smatraju, šteti pravoslavlju, jer ne veruju da je moguće jedinstvo svih svetskih religija.

Za SPC kažu da je u veoma teškoj situaciji, da je nepodnošljivo ponašanje sveštenika koji naplaćuju svete tajne krštenja i venčanja, da je sa pravoslavljem nespojivo da su naše vladike masoni i rotarijanci, pa se pitaju: ko su onda raskolnici – ziloti koji se bore za izvorno pravoslavlje, ili oni koji ne shvataju da je ekumenstvo samo drugi izraz za religijsku globalizaciju.

– Naše zalaganje je borba za izvorno pravoslavlje, za povratak SPC pravoslavnim kanonima, za ispovedanje pravoslavne vere i rečju i delom, a ne samo rečju, kako to danas čini „državna crkva” – naglašava za naš list nastojnik manastira iguman Nektarije.