Не знамо да ли хлорокин помаже против ковида 19

Није познато да ли лек хлорокин који је почео да се производи у Галеници може да помогне против ковида 19, али је „нормално” да у тренутном стању лекари покушају да животно угроженима помогну неким већ прихватљивим лековима, казао је инфектолог, редовни професор Медицинског факултета и бивши директор Клинике за инфективне болести Драган Делић.

Он је за агенцију Бета навео да не може афирмативно да каже ни о једном леку који није испитан, а да фармацеутске куће у оваквом ванредном стању немају времена да синтетишу нови лек против коронавируса, преноси Бета.

Према његовим речима, сада се широм света на клиничким нивоу испробавају друга антивирусна средства, попут лекова за еболу, грип или, у случају хлорокина, маларију.

„Лекари немају времена за развијање новог антивирусног средства. Процедуре за одобравање нових лекова имају више фаза, од којих свака појединачна може трајати годинама. Зато користите лекове који су постојећи, испитани, који имају познате негативне ефекте. Ово је једно прагматично гледање на проблем”, казао је Делић.

Додао је да је познато да хлорокин, између осталог, може да изазове поремећаје сличне грипу, пад шећера или збуњеност код пацијента.

Делић је појаснио да фармацеутска кућа која хоће да прошири индикацију, односно примену појединачног лека, мора прво да упути Агенцији за лекове и медицинска средства молбу, након чега се формира стручна комисија која доноси одлуку о томе.

„Суштина клиничке фармакологије је да је примарно да нови лек не нашкоди болеснику, на другом месту је питање да ли има интеракција са другим лековима, на трећем месту ефикасност. Сваки лек има неко нежељено дејство, неки више неки мање. На лекарима је да процене шта се добија, шта се губи”, рекао је Делић.

Делић је изразио жаљење што коронавирус није раније препознат као глобална здравствена опасност, односно, што време након појављивања САРС-а и МЕРС-а није отпочето са развојем антивирусних лекова који изазивају респираторне поремећаје.

„Проблем нису препознале ни Светска здравствена организација, ни фармацеутске куће. Имали смо неколико година да то апсолвирамо”, оценио је Делић.