Измештање из нормалности

Када је Министарство здравља Србије средином марта 2020. године прогласило пандемију вируса корона, нико није могао да предвиди да ће наш живот бити измештен из готово свих дефиниција нормалности готово четири године, када је ковид 19 први пут показао знаке посустајања. Иако је према званичним подацима око 18.000 особа у нашој земљи преминуло, број особа чија се смрт може директно или индиректно повезати са пандемијом био је значајно већи – само у 2021. години забележено је преко 27.000 смртних случајева који су званично повезани са ковидом.

Међутим, када билансирају ефекте пандемије, демографи истичу да је она утицала не само на вишак морталитета већ и на драстично негативан природни прираштај и скраћење очекиваног трајања живота. Највећи директан утицај ковида 19 био је повећање смртности током 2020. и 2021. године. Бројке Републичког завода за статистику (РЗС) сведоче да је у другој пандемијској години било преко 136.000 умрлих, што је највећи број смртних случајева у једној години од завршетка Другог светског рата – а свака пета особа умрла је од обољења које се могу довести у везу са короном.

Поред директних жртава вируса, велики удео у вишку смртности имали су пацијенти са хроничним болестима (кардиоваскуларним и онколошким) који због оптерећења здравственог система нису добили адекватну негу. Пандемија је утицала и на екстремно повећање негативног природног прираштаја – иако се наша земља деценијама налази у „минусу” и има неупоредиво више умрлих од рођених, ковид 19 је тај јаз учинио провалијом. Наиме, пре пандемије годишњи губитак становништва био је око 37.000 особа, а у јеку пандемије 2021. године он је скочио на преко 74.000 људи. То значи да је Србија само у тој години изгубила град величине Зрењанина или Панчева.

Пандемија је привремено, али оштро, вратила сат уназад када је реч о животном веку – просечно очекивано трајање живота пало је за око две до три године током 2020. и 2021. године. Током 2020. године склопљено је за трећину мање бракова него 2019. године, што је индиректно утицало на одлагање планирања породице и пад наталитета у наредним годинама.

Краткорочно је дошло и до повратка дела дијаспоре због затварања границе и губитка послова у иностранству, али се тај тренд стабилизовао током 2022. године. Резултати пописа становништва спроведеног у октобру 2022. године потврдили су ове црне прогнозе и показали да је наша земља између 2011. и 2022. изгубила скоро пола милиона људи (око 495.000), а пандемија ковида била је кључни фактор који је тај процес финализовао и убрзао у последњој фази. Попис становништва такође је показао да је просечна старост становника наше земље порасла на 43,8 година.

Пандемија је имала веома специфичан утицај на старосне групе, делујући као „косачица” најстаријег дела популације, али и као фактор који је прекројио животне планове младих генерација. Преко 80 одсто свих смртних случајева од ковида биле су особе старије од 65 година, а забрана кретања за пензионере оставила је последице по њихово ментално и физичко здравље. Припадници средње генерације (од 40 до 65 година) били су најизложенији вирусу због радних обавеза и кретања. Иако су старији више умирали, забележен је нетипично висок број смртних случајева међу мушкарцима старости од 50 до 60 година. Припадници „јачег пола” су у прве две пандемијске године дупло више умирали од вируса корона у односу на жене.

Припадници тзв. „сендвич” генерације носили су највећи терет бриге о болесним родитељима и деци која су била на онлајн настави, што је довело до високог нивоа хроничног стреса и синдрома изгарања. Код младих, корона није довела до повећане смртности, али се њен ефекат видео у промени демографског понашања. Наиме, неизвесност је натерала многе парове у Србији да одложе рађање првог или другог детета, што се јасно види у паду броја рођених током 2021. и 2022. године.

Онлајн настава створила је „празнине” у знању код генерација које су тада завршавале основну или средњу школу, а забележен је и нагли пораст анксиозности и депресије код младих у Србији. Наиме, резултати истраживања Уницефа о утицају короне и социјалне изолације на ментално здравље младих у Србији показали су да велики број тинејџера има субјективни осећај погоршања менталног здравља, а прекид стандардног школовања и прелазак на онлајн наставу узроковао је стрес, поремећај рутине спавања и исхране и пораст конфликта у породици.

Ефекат ковида 19 интензивнији у већим градовима

Корона је различито утицала на становништво у урбаним и руралним срединама – у Београду и другим великим градовима попут Новог Сада и Ниша ефекат ковида био је интензивнији, али и бржи у смислу опоравка. Наиме, због велике густине насељености, вирус се у Београду брже ширио, али је близина великих клиничких центара омогућила нижу стопу смртности код критичних пацијената у поређењу са удаљеним местима. Београд је једини град који је губитак становништва због ковида надокнадио унутрашњим миграцијама – млади из унутрашњости наставили су да се досељавају због посла или студија, па се укупан број становника није драстично смањио. У урбаним срединама забележен је већи пад броја прворођене деце, јер су млади парови свесно одлагали родитељство због економске неизвесности.

У руралним срединама, ситуација је била другачија – села су у почетку била заштићена изолацијом, али је након доласка вируса смртност била већа због слабије доступности специјалистичке неге и веће просечне старости мештана. У демографски старим местима, попут оних у источној или јужној Србији, корона је избрисала читаве генерације „чувара огњишта”, што је убрзало гашење многих домаћинстава.