Прве даме бивше Југославије

Супруга председника Србије у јавности слови за „прву даму” која се не меша у политичке активности свог мужа. У њеном случају не може се рећи: „Среди то са Тањом, па ће и Борис прихватити”.

Тања Тадић углавном се може видети на акцијама хуманитарног карактера, будући да је и сама покровитељ више пројеката у оквиру невладине организације „Наша Србија”, која брине о 1200 деце чији су родитељи погинули, нестали или киднаповани током последњих ратова у бившој Југославији.

Једна од акција у којој је помогла је и она за Стефана Стајића, избеглици са Косова и Метохије, чијег оца су убили албански терористи 1999. године. Стефан је, после струјног удара имао седам трансплантација коже, а захваљујући ангажовању домаћих и италијанских лекара као и залагању Тање Тадић недавно се вратио са успешно завршеног опоравка из Центра за опекотине и пластичну хирургију у Палерму.

По вокацији грађевински инжењер госпођа Тадић је имала приватну фирму пре него што се у потпуности посветила породичним обавезама. Медији су писали да муж не само да није хтео да јој помогне када јој је посао слабије ишао већ јој је и забранио да послује са државним предузећима, тако да је убрзо на фирму ставила катанац и постала „домаћица”. У том статусу налази се и данас. Иначе, према Закону о председнику, као супруга председника има право на одсуство с посла док извршава протоколарне и друге обавезе, као и на мировање радног односа, који се рачуна у радни стаж. Трајање статуса „прве даме” омогућава јој и право на 20 процената плате свог супруга. Ова новина изазвала је опречне оцене политичара. Док су противници сматрали да „председник има све”, па „његовој жени ништа не фали”, заговорници су подржавали тезу да и супруга председника има право на рад, па ако добровољно одабере да своју каријеру подреди мужевљевој требало би да прима надокнаду за то.

Они који је познају кажу да је повучена, одмерена и за титулу „прве даме” скромна жена. Слабо даје интервјуе, јер сматра да је већ довољно експонирана као супруга шефа државе. Заједно са кћеркама, током председничке кампање, мужа је пратила на свим важним митинзима. Био је то део протоколарне али и личне улоге која се од ње очекивала, а коју је ненаметљиво, али довољно аутентично испунила.