Prve dame bivše Jugoslavije

Supruga predsednika Srbije u javnosti slovi za „prvu damu” koja se ne meša u političke aktivnosti svog muža. U njenom slučaju ne može se reći: „Sredi to sa Tanjom, pa će i Boris prihvatiti”.

Tanja Tadić uglavnom se može videti na akcijama humanitarnog karaktera, budući da je i sama pokrovitelj više projekata u okviru nevladine organizacije „Naša Srbija”, koja brine o 1200 dece čiji su roditelji poginuli, nestali ili kidnapovani tokom poslednjih ratova u bivšoj Jugoslaviji.

Jedna od akcija u kojoj je pomogla je i ona za Stefana Stajića, izbeglici sa Kosova i Metohije, čijeg oca su ubili albanski teroristi 1999. godine. Stefan je, posle strujnog udara imao sedam transplantacija kože, a zahvaljujući angažovanju domaćih i italijanskih lekara kao i zalaganju Tanje Tadić nedavno se vratio sa uspešno završenog oporavka iz Centra za opekotine i plastičnu hirurgiju u Palermu.

Po vokaciji građevinski inženjer gospođa Tadić je imala privatnu firmu pre nego što se u potpunosti posvetila porodičnim obavezama. Mediji su pisali da muž ne samo da nije hteo da joj pomogne kada joj je posao slabije išao već joj je i zabranio da posluje sa državnim preduzećima, tako da je ubrzo na firmu stavila katanac i postala „domaćica”. U tom statusu nalazi se i danas. Inače, prema Zakonu o predsedniku, kao supruga predsednika ima pravo na odsustvo s posla dok izvršava protokolarne i druge obaveze, kao i na mirovanje radnog odnosa, koji se računa u radni staž. Trajanje statusa „prve dame” omogućava joj i pravo na 20 procenata plate svog supruga. Ova novina izazvala je oprečne ocene političara. Dok su protivnici smatrali da „predsednik ima sve”, pa „njegovoj ženi ništa ne fali”, zagovornici su podržavali tezu da i supruga predsednika ima pravo na rad, pa ako dobrovoljno odabere da svoju karijeru podredi muževljevoj trebalo bi da prima nadoknadu za to.

Oni koji je poznaju kažu da je povučena, odmerena i za titulu „prve dame” skromna žena. Slabo daje intervjue, jer smatra da je već dovoljno eksponirana kao supruga šefa države. Zajedno sa kćerkama, tokom predsedničke kampanje, muža je pratila na svim važnim mitinzima. Bio je to deo protokolarne ali i lične uloge koja se od nje očekivala, a koju je nenametljivo, ali dovoljno autentično ispunila.