Устав па ванредни избори

Подгорица – Црну Гору треба дефинисати као заједницу равноправних грађана и народа које треба набројати, док је неприхватљиво решење да је у службеној употреби црногорски језик. Скупштина одлучује двотрећинском већином гласова свих посланика о законима којима се уређују: употреба јединица војске ван територије Црне Горе, учлањење Црне Горе у ЕУ и НАТО, имовинска права странаца, начин остваривања мањинских права, изборни систем, употреба језика и писма, избор председника Врховног суда, закон о држављанству, избор чланова Судског савета.

То су основне црте Платформе парламентарне опозиције о заједничком деловању и ставовима за разговор са скупштинском већином о постизању консензуса у поступку доношења новог црногорског устава. Платформу су потписали клубови посланика Српске листе, Покрета за промене, Социјалистичке народне партије, Народне странке, Демократске српске странке, Бошњачка странка, Албанска алтернатива и Демократски савез у Црној Гори.

Опозиција оцењује да уставним законом за спровођење устава треба прописати обавезу да се након доношења устава у року од годину дана одрже парламентарни избори, уз обавезу претходног доношења новог изборног законодавства и закона о начину остваривања мањинских права и слобода.

Отворени демократски дијалог и компромис претпоставка су консензуса за доношење новог устава Црне Горе, сматра опозиција.

"То се може постићи ако парламентарна већина дијалогом одустане од једностраних потеза и прихвати да се у уставу, другачије него што је то сада, нормирају решења за одређена спорна питања", записано је у Платформи.

Регулисање питања вероисповести, по оцени опозиције, треба изменити, а предложена је одредба да су "цркве и верске заједнице равноправне и одвојене од државе".

"Цркве и верске заједнице су слободне у самосталном уређивању своје унутрашње организације и вршењу верских послова и обреда. Држава материјално помаже цркве и верске заједнице", стоји у документу.

У Платформи се наводи, у одељку о држављанству, да у Црној Гори постоји црногорско држављанство и да држављанин Црне Горе не може бити лишен тог држављанства.

"Држављанин Црне Горе не може бити лишен права да се одрекне црногорског држављанства. Држављанин Црне Горе може имати и држављанство друге државе", наведено је у Платформи.

Прецизира се да ће се ова материја уредити законом о држављанству који се доноси двотрећинском већином посланика.

У овом документу се каже да се предложеним одредбама у вези са предлагањем кандидата за председника Врховног суда, састава Судског савета и начина његовог избора, као и непостојањем посебног судског буџета, не стварају уставне гаранције за независно судство.

Одредбе које се односе на Савет за одбрану и безбедност треба брисати из Предлога устава, јер сва озбиљна аргументација упућује на опредељење да функција командовања војском буде у надлежности председника Републике, као инокосног државног органа који има изворни легитимитет грађана, а не колегијалног тела у које би ушли и председници Владе и парламента.

"Нормом да државног тужиоца именује и разрешава Скупштина није испоштована обавеза која је преузета потписивањем Декларације о прихватању минимума принципа који треба да се уграде у устав ради пријема Црне Горе у Савет Европе, а која захтева решење да се избегне било каква одлучујућа улога политичких институција у процедури постављања и разрешења судија и тужилаца."

Парламентарна опозиција сматра да је потребно предвидети могућност да Уставни суд оцењује уставност закона који је усвојен, а није проглашен, када то захтева најмање једна четвртина посланика.
"У том случају устав мора прописати да председник Републике не може потписати указ о проглашењу закона за који је поднет предлог за оцену уставности до доношења одлуке Уставног суда. Суд би донео одлуку у року од 30 дана", предложено је у Платформи.

Опозиција оцењује да судије Уставног суда треба да се бирају на трипартитној основи, односно да их номинује Скупштина, председник Републике и Судски савет, с тим што би председника Уставног суда бирале судије тог суда. Такав став поткрепљује се чињеницом да су такав "модел препоручили Венецијанска комисија, ОДИХР и Уставни суд".

Они такође сматрају да је за промену устава потребна иста већина која је предвиђена и за његово доношење.

"Правно и политички је некоректно и непринципијелно за промену појединих одредаба устава захтевати двотрећинску већину свих бирача на референдуму како то предвиђа Предлог устава, а тај исти устав усвојити већином посланика Скупштине, уз потврду на референдуму без цензуса."

На крају, у Платформи се наводи да се у року од шест месеци од доношења устава морају донети и закони о Влади, Судском савету, територијалној организацији Црне Горе, Уставном суду и начину остваривања мањинских права и слобода.