Ustav pa vanredni izbori

Podgorica – Crnu Goru treba definisati kao zajednicu ravnopravnih građana i naroda koje treba nabrojati, dok je neprihvatljivo rešenje da je u službenoj upotrebi crnogorski jezik. Skupština odlučuje dvotrećinskom većinom glasova svih poslanika o zakonima kojima se uređuju: upotreba jedinica vojske van teritorije Crne Gore, učlanjenje Crne Gore u EU i NATO, imovinska prava stranaca, način ostvarivanja manjinskih prava, izborni sistem, upotreba jezika i pisma, izbor predsednika Vrhovnog suda, zakon o državljanstvu, izbor članova Sudskog saveta.

To su osnovne crte Platforme parlamentarne opozicije o zajedničkom delovanju i stavovima za razgovor sa skupštinskom većinom o postizanju konsenzusa u postupku donošenja novog crnogorskog ustava. Platformu su potpisali klubovi poslanika Srpske liste, Pokreta za promene, Socijalističke narodne partije, Narodne stranke, Demokratske srpske stranke, Bošnjačka stranka, Albanska alternativa i Demokratski savez u Crnoj Gori.

Opozicija ocenjuje da ustavnim zakonom za sprovođenje ustava treba propisati obavezu da se nakon donošenja ustava u roku od godinu dana održe parlamentarni izbori, uz obavezu prethodnog donošenja novog izbornog zakonodavstva i zakona o načinu ostvarivanja manjinskih prava i sloboda.

Otvoreni demokratski dijalog i kompromis pretpostavka su konsenzusa za donošenje novog ustava Crne Gore, smatra opozicija.

"To se može postići ako parlamentarna većina dijalogom odustane od jednostranih poteza i prihvati da se u ustavu, drugačije nego što je to sada, normiraju rešenja za određena sporna pitanja", zapisano je u Platformi.

Regulisanje pitanja veroispovesti, po oceni opozicije, treba izmeniti, a predložena je odredba da su "crkve i verske zajednice ravnopravne i odvojene od države".

"Crkve i verske zajednice su slobodne u samostalnom uređivanju svoje unutrašnje organizacije i vršenju verskih poslova i obreda. Država materijalno pomaže crkve i verske zajednice", stoji u dokumentu.

U Platformi se navodi, u odeljku o državljanstvu, da u Crnoj Gori postoji crnogorsko državljanstvo i da državljanin Crne Gore ne može biti lišen tog državljanstva.

"Državljanin Crne Gore ne može biti lišen prava da se odrekne crnogorskog državljanstva. Državljanin Crne Gore može imati i državljanstvo druge države", navedeno je u Platformi.

Precizira se da će se ova materija urediti zakonom o državljanstvu koji se donosi dvotrećinskom većinom poslanika.

U ovom dokumentu se kaže da se predloženim odredbama u vezi sa predlaganjem kandidata za predsednika Vrhovnog suda, sastava Sudskog saveta i načina njegovog izbora, kao i nepostojanjem posebnog sudskog budžeta, ne stvaraju ustavne garancije za nezavisno sudstvo.

Odredbe koje se odnose na Savet za odbranu i bezbednost treba brisati iz Predloga ustava, jer sva ozbiljna argumentacija upućuje na opredeljenje da funkcija komandovanja vojskom bude u nadležnosti predsednika Republike, kao inokosnog državnog organa koji ima izvorni legitimitet građana, a ne kolegijalnog tela u koje bi ušli i predsednici Vlade i parlamenta.

"Normom da državnog tužioca imenuje i razrešava Skupština nije ispoštovana obaveza koja je preuzeta potpisivanjem Deklaracije o prihvatanju minimuma principa koji treba da se ugrade u ustav radi prijema Crne Gore u Savet Evrope, a koja zahteva rešenje da se izbegne bilo kakva odlučujuća uloga političkih institucija u proceduri postavljanja i razrešenja sudija i tužilaca."

Parlamentarna opozicija smatra da je potrebno predvideti mogućnost da Ustavni sud ocenjuje ustavnost zakona koji je usvojen, a nije proglašen, kada to zahteva najmanje jedna četvrtina poslanika.
"U tom slučaju ustav mora propisati da predsednik Republike ne može potpisati ukaz o proglašenju zakona za koji je podnet predlog za ocenu ustavnosti do donošenja odluke Ustavnog suda. Sud bi doneo odluku u roku od 30 dana", predloženo je u Platformi.

Opozicija ocenjuje da sudije Ustavnog suda treba da se biraju na tripartitnoj osnovi, odnosno da ih nominuje Skupština, predsednik Republike i Sudski savet, s tim što bi predsednika Ustavnog suda birale sudije tog suda. Takav stav potkrepljuje se činjenicom da su takav "model preporučili Venecijanska komisija, ODIHR i Ustavni sud".

Oni takođe smatraju da je za promenu ustava potrebna ista većina koja je predviđena i za njegovo donošenje.

"Pravno i politički je nekorektno i neprincipijelno za promenu pojedinih odredaba ustava zahtevati dvotrećinsku većinu svih birača na referendumu kako to predviđa Predlog ustava, a taj isti ustav usvojiti većinom poslanika Skupštine, uz potvrdu na referendumu bez cenzusa."

Na kraju, u Platformi se navodi da se u roku od šest meseci od donošenja ustava moraju doneti i zakoni o Vladi, Sudskom savetu, teritorijalnoj organizaciji Crne Gore, Ustavnom sudu i načinu ostvarivanja manjinskih prava i sloboda.