Панголини на мети

Кулинарска гадост, бизарни гурманлук или гастрономска перверзија, „која је цео свет отерала у карантин”? Ужас, фуј или само бљак?

Кинези су их донедавно сматрали за благотворни афродизијак, посебну посластицу и специјални деликатес, а данас су убедљиво, поред слепих мишева, најомраженије и најопасније животиње на свету, првенствено у Кини, где су се донедавно масовно гостили куваним панголинима и супама од слепих мишева.

И поред претпоставки неких научника да вирус корона нема природно порекло и да је направљен у лабораторији, кинески вирусолози и даље масовно тврде (додуше, без стопроцентних доказа) да се овај вирус први пут појавио, крајем прошле године, на једној од 425 пијаца у Вухану (11 милиона становника), што је тек месец дана касније известила кинеска национална агенција Синхуа.

На тој сада већ злогласној вуханској пијаци продавале су се живе животиње, тзв. најсвежија и најјефтинија бизарна храна за кинеску трпезу: змије, корњаче, пацови, цибетке, шкорпиони... сада већ злогласни слепи мишеви и несрећни панголини, означени за главне кривце данашње пандемије.

Вухан је, да подсетимо, и први изоловани (тачније, заблиндирани) кинески град („прво легло вируса корона”) у којем је, према недавно коригованим кинеским званичним подацима, од ковида 19 преминуло 3.869 особа.

Када су на измаку прошле године на Институт вирусологије у Вухану стигли непознати узорци од једног пацијента, према писању кинеских медија, одмах је алармирана легендарна лекарка-вирусолог Ши Женгли, позната под надимком „жена шишмиш”. Она већ 16 година успешно проучава слепе мишеве и спроводи озбиљне експедиције на којима лови непознате вирусе у пећинама, стаништима шишмишева.

Ши је убрзо утврдила да нови патоген припада истој породици вируса чији су носиоци слепи мишеви, оптужени 2003. године за епидемију САРС-а, који је тада однео 800 живота. И, ето, вирус корона кренуо је да се шири попут пожара. А богами и гласине, дезинформације и теорије завере.

На мети су се тада први пут нашли и панголини, који су наводно запатили проклети вирус од слепих мишева „потковичара” и пренели га на људе, и то баш на оној злогласној пијаци у Вухану, где су умртвљени куњали у кавезима тик поред слепих мишева, змија и корњача, пре него што их је пазарио, сљуштио, скувао и појео неки несрећник. Ова (дез)информација иначе потиче искључиво из кинеских извора.

Панголини углавном живе у југоисточној Азији и Африци. Реч је о сисарима, некој врсти мравоједа величине просечне мачке. Љуске панголина личе на симетрично сложене црепове, од леђа према стомаку. Неке врсте живе у јамама, док друге обитавају на дрвећу. Претежно су ноћне животиње и хране се искључиво мравима, због чега их и називају „љускавим мравоједима”. Својим снажним канџама пробијају мравињаке и госте се лепљивим језицима. Ако су угрожени, склупчају се у лопту окружену тврдим оклопом.

Месо панголина је деценијама у Кини сматрано за деликатес, док им је љуска била на цени у традиционалној кинеској медицини и користила се у најмање 500 рецепата. Кинези верују да месо љускара даје „ванземаљску снагу” и да има магијско значење. Гаје их углавном у Малезији, Индонезији и Индији, одакле ови љускари у тонама стижу у Кину. И то илегално, јер су заштићена врста.

У Кини се поједе и најмање 10.000 тона змија годишње, тако да неким врстама прети истребљење, упозорила је Синхуа, констатујући да Кинези традиционално верују да месо, крв и жуч змија јачају мушкост.

Према општој оцени гастронома, Кина има најразноврснију кухињу у свету. Статистичари су израчунали, а Синхуа пренела, да у Кини постоји 13.140 јела. У овај подебели јеловник уписана је и супа од слепог миша, као и кувани панголин. Ужас, фуј или само бљак.