Pangolini na meti

Kulinarska gadost, bizarni gurmanluk ili gastronomska perverzija, „koja je ceo svet oterala u karantin”? Užas, fuj ili samo bljak?

Kinezi su ih donedavno smatrali za blagotvorni afrodizijak, posebnu poslasticu i specijalni delikates, a danas su ubedljivo, pored slepih miševa, najomraženije i najopasnije životinje na svetu, prvenstveno u Kini, gde su se donedavno masovno gostili kuvanim pangolinima i supama od slepih miševa.

I pored pretpostavki nekih naučnika da virus korona nema prirodno poreklo i da je napravljen u laboratoriji, kineski virusolozi i dalje masovno tvrde (doduše, bez stoprocentnih dokaza) da se ovaj virus prvi put pojavio, krajem prošle godine, na jednoj od 425 pijaca u Vuhanu (11 miliona stanovnika), što je tek mesec dana kasnije izvestila kineska nacionalna agencija Sinhua.

Na toj sada već zloglasnoj vuhanskoj pijaci prodavale su se žive životinje, tzv. najsvežija i najjeftinija bizarna hrana za kinesku trpezu: zmije, kornjače, pacovi, cibetke, škorpioni... sada već zloglasni slepi miševi i nesrećni pangolini, označeni za glavne krivce današnje pandemije.

Vuhan je, da podsetimo, i prvi izolovani (tačnije, zablindirani) kineski grad („prvo leglo virusa korona”) u kojem je, prema nedavno korigovanim kineskim zvaničnim podacima, od kovida 19 preminulo 3.869 osoba.

Kada su na izmaku prošle godine na Institut virusologije u Vuhanu stigli nepoznati uzorci od jednog pacijenta, prema pisanju kineskih medija, odmah je alarmirana legendarna lekarka-virusolog Ši Žengli, poznata pod nadimkom „žena šišmiš”. Ona već 16 godina uspešno proučava slepe miševe i sprovodi ozbiljne ekspedicije na kojima lovi nepoznate viruse u pećinama, staništima šišmiševa.

Ši je ubrzo utvrdila da novi patogen pripada istoj porodici virusa čiji su nosioci slepi miševi, optuženi 2003. godine za epidemiju SARS-a, koji je tada odneo 800 života. I, eto, virus korona krenuo je da se širi poput požara. A bogami i glasine, dezinformacije i teorije zavere.

Na meti su se tada prvi put našli i pangolini, koji su navodno zapatili prokleti virus od slepih miševa „potkovičara” i preneli ga na ljude, i to baš na onoj zloglasnoj pijaci u Vuhanu, gde su umrtvljeni kunjali u kavezima tik pored slepih miševa, zmija i kornjača, pre nego što ih je pazario, sljuštio, skuvao i pojeo neki nesrećnik. Ova (dez)informacija inače potiče isključivo iz kineskih izvora.

Pangolini uglavnom žive u jugoistočnoj Aziji i Africi. Reč je o sisarima, nekoj vrsti mravojeda veličine prosečne mačke. Ljuske pangolina liče na simetrično složene crepove, od leđa prema stomaku. Neke vrste žive u jamama, dok druge obitavaju na drveću. Pretežno su noćne životinje i hrane se isključivo mravima, zbog čega ih i nazivaju „ljuskavim mravojedima”. Svojim snažnim kandžama probijaju mravinjake i goste se lepljivim jezicima. Ako su ugroženi, sklupčaju se u loptu okruženu tvrdim oklopom.

Meso pangolina je decenijama u Kini smatrano za delikates, dok im je ljuska bila na ceni u tradicionalnoj kineskoj medicini i koristila se u najmanje 500 recepata. Kinezi veruju da meso ljuskara daje „vanzemaljsku snagu” i da ima magijsko značenje. Gaje ih uglavnom u Maleziji, Indoneziji i Indiji, odakle ovi ljuskari u tonama stižu u Kinu. I to ilegalno, jer su zaštićena vrsta.

U Kini se pojede i najmanje 10.000 tona zmija godišnje, tako da nekim vrstama preti istrebljenje, upozorila je Sinhua, konstatujući da Kinezi tradicionalno veruju da meso, krv i žuč zmija jačaju muškost.

Prema opštoj oceni gastronoma, Kina ima najraznovrsniju kuhinju u svetu. Statističari su izračunali, a Sinhua prenela, da u Kini postoji 13.140 jela. U ovaj podebeli jelovnik upisana je i supa od slepog miša, kao i kuvani pangolin. Užas, fuj ili samo bljak.