Прати ли се вирус или човек

Европљани се поносе строгим законом о заштити личних података, али непуне две године откако је он ступио на снагу, мораће да посегну за клаузулом која омогућава нарушавање приватности – онда када је то у јавном интересу. Док је већи део Старог континента у блокади због пандемије вируса корона, политичари траже од мобилних оператера да им пруже увид у податке с паметних телефона како би их искористили у борби за обуздавање заразе. Европски комесар за унутрашње тржиште Тјери Бретон, некадашњи директор Франс Телекома, позвао их је да предају податке о локацији корисника како би се анализирали правци ширења вируса и лакше уочило где је помоћ најпотребнија.

Иако политичари и представници индустрије уверавају да нема говора о праћењу корисника и да је реч о подацима који су анонимизовани (нису укрштени са идентитетом појединачних корисника), борце за приватност забрињава појачани надзор који би могао да се настави и када здравствена криза прође. Група Прајваси интернешенел оценила је да ванредни закони, обавезно праћење и друге методе надзора у време короне представљају напад на грађанске слободе какав се не памти у овако глобалним размерама. Једна од главних брига је да ли ће се подаци прикупљени током пандемије користити касније за друге сврхе.

Како се пандемија шири а вакцине још нема, извесно је да ће европске земље и САД све више прибегавати мерама према којима су биле сумњичаве док их је спроводила Кина. Изнад америчких и француских градова лете дронови из којих се преко звучника шири порука пролазницима да одржавају физичку дистанцу. Америчка полиција је морала да уверава забринуте грађане да то није никакав Велики брат на делу, да дрон не прави снимке ни фотографије, већ само помаже да се спасу животи.

Стратегије за постепено отварање економије вероватно ће укључити и праћење контаката заражених, што ће довести до преиспитивања тога колико је која земља спремна да иде у ограничењу приватности, пише „Фајненшел тајмс” (ФТ).

У Јужној Кореји, која се показала као добар пример сузбијања заразе, власт може да тражи од мобилних оператера податке о кретању особа код којих је потврђена зараза короном. То је омогућило брз систем обавештавања грађана о кретању потенцијално заразних људи у њиховој близини. Кина и Израел такође користе податке из телефона да прате пацијенте и њихове контакте.

Један од шефова шпанске Телефонике, која сарађује са владом у Мадриду, каже за ФТ да њихови модели нису ни близу јужнокорејског, кинеског или израелског, у којима се зна идентитет корисника, да ли има вирус и ко су му контакти.

Уједињено Краљевство спрема апликацију која ће бити на добровољној основи. Бивши шеф британског „Водафона” Виторио Колао поручује грађанима да, ако већ поверавају Уберу своју локацију а „Џимејлу” садржај преписки, морају да укажу поверење и властима, јер то не значи да ће их шпијунирати довека, већ да сада помаже у спасавању живота. Сагласан је с тим да ова технологија треба да престане да се користи чим нестане опасност по здравље.

Како преноси Би-Би-Си, европски повереник за заштиту података Војцех Вјевировски апеловао је да се на нивоу ЕУ користи јединствена апликација са јаком заштитом података. Чини се да је иницијатива закаснела, јер чланице већ увелико раде свака на својој верзији. Повереник је нагласио да употреба великих база захтева велику одговорност и да свака мера која угрожава приватност мора бити привремена, ограничена на дату сврху и са строго регулисаним приступом подацима. Његова Пољска нашла се на удару критика због апликације која прати кретање грађана у обавезној изолацији.

Под притиском бораца за приватност, научна заједница је формирала у Швајцарској Коалицију за паневропско праћење кретања уз чување приватности, која ће успоставити стандарде за апликације. И оператери су кроз своје удружење ГСМ објавили правила најбоље праксе како поступати с прикупљеним подацима.

Локација корисника мобилних телефона користи се у борби против ковида 19 у Италији, Шпанији, Норвешкој и Белгији, а УК, Португалија и Грчка спремају своје националне стратегије. Ирска ће следеће седмице „избацити” своју апликацију за праћење заразе.

У Милану и Мадриду оператери су направили мапе кретања из којих се види колико се ограничења поштују и како присуство полиције на улицама утиче на понашање грађана. Показало се да је кретање у Мадриду смањено за 90 одсто у првој недељи блокаде, док су Италијани углавном игнорисали мере у првој седмици. У Белгији су подаци оператера показали да су путовања дужа од 40 километара смањена за 95 одсто од увођења рестрикција. Из мапа кретања видело се такође да су Французи појурили у викендице.

Аустријанац Макс Шремс, који се прославио тужбама против „Фејсбука” због кршења приватности, забринут је да ће се грађани у страху од болести одрећи неких права и прихватити појачани надзор, а да ће после бити потребне године да се тог надзора ослободе. За њега је једина разумна опција да се људима остави могућност избора да ли ће користити апликације за праћење вируса.