Prati li se virus ili čovek

Evropljani se ponose strogim zakonom o zaštiti ličnih podataka, ali nepune dve godine otkako je on stupio na snagu, moraće da posegnu za klauzulom koja omogućava narušavanje privatnosti – onda kada je to u javnom interesu. Dok je veći deo Starog kontinenta u blokadi zbog pandemije virusa korona, političari traže od mobilnih operatera da im pruže uvid u podatke s pametnih telefona kako bi ih iskoristili u borbi za obuzdavanje zaraze. Evropski komesar za unutrašnje tržište Tjeri Breton, nekadašnji direktor Frans Telekoma, pozvao ih je da predaju podatke o lokaciji korisnika kako bi se analizirali pravci širenja virusa i lakše uočilo gde je pomoć najpotrebnija.

Iako političari i predstavnici industrije uveravaju da nema govora o praćenju korisnika i da je reč o podacima koji su anonimizovani (nisu ukršteni sa identitetom pojedinačnih korisnika), borce za privatnost zabrinjava pojačani nadzor koji bi mogao da se nastavi i kada zdravstvena kriza prođe. Grupa Prajvasi internešenel ocenila je da vanredni zakoni, obavezno praćenje i druge metode nadzora u vreme korone predstavljaju napad na građanske slobode kakav se ne pamti u ovako globalnim razmerama. Jedna od glavnih briga je da li će se podaci prikupljeni tokom pandemije koristiti kasnije za druge svrhe.

Kako se pandemija širi a vakcine još nema, izvesno je da će evropske zemlje i SAD sve više pribegavati merama prema kojima su bile sumnjičave dok ih je sprovodila Kina. Iznad američkih i francuskih gradova lete dronovi iz kojih se preko zvučnika širi poruka prolaznicima da održavaju fizičku distancu. Američka policija je morala da uverava zabrinute građane da to nije nikakav Veliki brat na delu, da dron ne pravi snimke ni fotografije, već samo pomaže da se spasu životi.

Strategije za postepeno otvaranje ekonomije verovatno će uključiti i praćenje kontakata zaraženih, što će dovesti do preispitivanja toga koliko je koja zemlja spremna da ide u ograničenju privatnosti, piše „Fajnenšel tajms” (FT).

U Južnoj Koreji, koja se pokazala kao dobar primer suzbijanja zaraze, vlast može da traži od mobilnih operatera podatke o kretanju osoba kod kojih je potvrđena zaraza koronom. To je omogućilo brz sistem obaveštavanja građana o kretanju potencijalno zaraznih ljudi u njihovoj blizini. Kina i Izrael takođe koriste podatke iz telefona da prate pacijente i njihove kontakte.

Jedan od šefova španske Telefonike, koja sarađuje sa vladom u Madridu, kaže za FT da njihovi modeli nisu ni blizu južnokorejskog, kineskog ili izraelskog, u kojima se zna identitet korisnika, da li ima virus i ko su mu kontakti.

Ujedinjeno Kraljevstvo sprema aplikaciju koja će biti na dobrovoljnoj osnovi. Bivši šef britanskog „Vodafona” Vitorio Kolao poručuje građanima da, ako već poveravaju Uberu svoju lokaciju a „Džimejlu” sadržaj prepiski, moraju da ukažu poverenje i vlastima, jer to ne znači da će ih špijunirati doveka, već da sada pomaže u spasavanju života. Saglasan je s tim da ova tehnologija treba da prestane da se koristi čim nestane opasnost po zdravlje.

Kako prenosi Bi-Bi-Si, evropski poverenik za zaštitu podataka Vojceh Vjevirovski apelovao je da se na nivou EU koristi jedinstvena aplikacija sa jakom zaštitom podataka. Čini se da je inicijativa zakasnela, jer članice već uveliko rade svaka na svojoj verziji. Poverenik je naglasio da upotreba velikih baza zahteva veliku odgovornost i da svaka mera koja ugrožava privatnost mora biti privremena, ograničena na datu svrhu i sa strogo regulisanim pristupom podacima. Njegova Poljska našla se na udaru kritika zbog aplikacije koja prati kretanje građana u obaveznoj izolaciji.

Pod pritiskom boraca za privatnost, naučna zajednica je formirala u Švajcarskoj Koaliciju za panevropsko praćenje kretanja uz čuvanje privatnosti, koja će uspostaviti standarde za aplikacije. I operateri su kroz svoje udruženje GSM objavili pravila najbolje prakse kako postupati s prikupljenim podacima.

Lokacija korisnika mobilnih telefona koristi se u borbi protiv kovida 19 u Italiji, Španiji, Norveškoj i Belgiji, a UK, Portugalija i Grčka spremaju svoje nacionalne strategije. Irska će sledeće sedmice „izbaciti” svoju aplikaciju za praćenje zaraze.

U Milanu i Madridu operateri su napravili mape kretanja iz kojih se vidi koliko se ograničenja poštuju i kako prisustvo policije na ulicama utiče na ponašanje građana. Pokazalo se da je kretanje u Madridu smanjeno za 90 odsto u prvoj nedelji blokade, dok su Italijani uglavnom ignorisali mere u prvoj sedmici. U Belgiji su podaci operatera pokazali da su putovanja duža od 40 kilometara smanjena za 95 odsto od uvođenja restrikcija. Iz mapa kretanja videlo se takođe da su Francuzi pojurili u vikendice.

Austrijanac Maks Šrems, koji se proslavio tužbama protiv „Fejsbuka” zbog kršenja privatnosti, zabrinut je da će se građani u strahu od bolesti odreći nekih prava i prihvatiti pojačani nadzor, a da će posle biti potrebne godine da se tog nadzora oslobode. Za njega je jedina razumna opcija da se ljudima ostavi mogućnost izbora da li će koristiti aplikacije za praćenje virusa.