Не плашимо се болести, плашимо се заборава

– Не плашимо се короне, плашимо се заборава. То је једино што нас може уништити, а са осталим недаћама ћемо се већ изборити – овим речима започиње причу Зоран Ћирковић, учитељ и представник Старог Грацка на Косову и Метохији. Ово питомо насеље у општини Липљан, чувено по својој лепоти и страдању, одлучно пркоси овој пошасти, али  многе околности не иду  наруку.

– Немамо лекове, маске и рукавице. У нашем селу живе болесни, стари и породице са  децом. Потребно је да нас неко обиђе и брине о нама – наставља Ћирковић. У овом мешовитом месту, које је окружено албанским селима, према његовим речима, живи око двеста српских душа. Испрва су били суочени са делимичном изолацијом, објашњава, а сада им је дозвољено да се крећу сат и по времена дневно. Како у самом селу нема продавнице ни апотеке, основне животне намирнице и лекове набављају у Липљану и Грачаници.

– Сналазимо се на различите начине и међусобно се помажемо. Нарочито водимо рачуна о томе  да старим људима ништа не недостаје – каже Ћирковић.

– Ко оде ван села, купи све што је потребно за  све оне који не могу да напусте Старо Грацко – истиче Ћирковић и додаје да су мештани дисциплиновани што се тиче поштовања мера забране кретања,  настоје да време проводе у својим кућама и слушају упутства лекара.  Лекови, како објашњава, могу се купити само у приватним апотекама, а многи од људи за то  немају новац.  Оно што их нарочито боли  јесте што Старо Грацко нико није посетио, нити донео било какву помоћ, укључујући и локалне представнике косметских Срба. Не сумњају, како каже, да је Република Србија спремна да помогне Србима са КиМ, као  и да то чини, али их брине то што та помоћ није нашла пут до њиховог села.

– Ми знамо да нас наша држава није заборавила. Помаже колико може, али смо разочарани зато што у наше село није стигао ни један једини килограм брашна и шећера, литар уља, било чега… Нико нас није звао да нас пита како смо, нити нас посетио. Ово  су озбиљни пропусти и  не смеју да прођу „тек тако”– наводи Ћирковић. 

И у општини Липљан ђаци похађају онлајн наставу

Двадесетак  малишана српске националности  из  Старог Грацка похађа истурено одељење Основне школе „Браћа Аксић” из Липљана.  „Због ситуације са вирусом корона и у нашој школи се спроводи онлајн настава. Ученици су дисциплиновани и вредни,  извршавају своје обавезе и на време шаљу домаће задатке”,  каже Ћирковић, иначе и учитељ овој школи.

Старо Грацко памти страдање жетелаца 1999. године

Старо Грацко, младо село које су око 1920. године населили вредни и радни Срби из Црне Горе, Херцеговине и Лике, чувено је, али не по својој лепоти и гостопримству мештана које нико не може оспорити, колико по злој коби која га прати. „Тог 23. јула 1999. 14 српских жетелаца настрадало је у масакру, познатом као и крвава жетва.  Осам наших  породица  завијено је у црно, а страдало се овде током, али и после НАТО агресије. Ми смо остали да живимо са тим”, сведоче мештани.