Укинут ембарго на извоз пшенице

Уредба о забрани извоза пшенице која истиче 15.јуна неће бити продужавана, изјавио је Слободан Милосављевић, министар пољопривреде, после јучерашње седнице владе. Ова одлука је донета после детаљне анализе у којој су утврђене залихе пшенице и кукуруза као и очекивања добре жетве која би, претпоставља се, требало да донесе 3,8 тона по хектару или укупно 1,8 милиона тона жита Србији. 

– Нема разлога за продужавање ове уредбе. Потребе Србије ће, извесно је, бити „покривене” овогодишњим приносима. Иако за неколико недеља креће жетва и можда је рано говорити о томе, већ разматрамо план мера којима бисмо већ у следећој сетви повећали површине под пшеницом. Надам се да ће после формирања нове владе и ови планови бити конкретизовани – каже министар Милосављевић.

Војислав Станковић, сарадник Центра за научноистраживачки рад Привредне коморе Србије, каже да је ове године засејано 462.900 хектара пшенице, што је најмање у последњој деценији.

– Ипак, захваљујући добрим климатским условима, процењује се, са оптимизмом, да је очекивани принос у целој Србији око 3,75 тона пшенице по хектару. Ако се то и оствари и ако нам време буде и даље ишло наруку може се очекивати овогодишња производња од 1,8 милиона тона пшенице што је сасвим довољно за домаће потребе – каже Станковић.

Креатори економске политике би, по његовом мишљењу, требало да евентуално са два динара премирају откуп семенске пшенице за репродукцију. Робне резерве би преко натуралне размене по паритету један напрема 2,2 килограма меркантилне пшенице требало да обезбеде око 200.000 тона меркантилне пшенице, као и да на тржишту откупе још око 100.000 тона пшенице. Било би добро, каже Станковић, да држава у јесењој сетви још регресира трошкове дизела како би површине под пшеницом у наредној сезони биле између 600.000 и 650.000 хектара.

Цене ће, како се претпоставља, и на домаћем и на светском тржишту бити веома стабилне у наредних неколико година. Станковић сматра да би извоз требало либерализовати,  јер је одлука о забрани само у почетку дала ефекте. По мишљењу пољопривредних стручњака уредбу о забрани извоза пшенице није требало ни доносити, а она, данас, када су услови привређивања промењени као и цене, јер је пшеница у овом тренутку скупља у Србији него у региону, она тек нема смисла.

Уредба о забрани извоза пшенице, кукуруза, сунцокрета и соје усвојена је 4. августа прошле године због непостојања тржишних вишкова ових пољопривредних културау земљи. У неколико наврата њена примена је продужавана, иако су се у међувремену прилике на домаћем тржишту и у околним земљама промениле.