Књиге су нам лек и амајлија

У Београду је  1892. године  група интелектуалаца основала Српску књижевну задругу. Међу њима била су и три лекара презимењака  Јовановића – Батут, Змај и Морски. Змај нацрта знак СКЗ, Морски објави путописе а др Батут  преведе са немачког и уреди на јединствен начин „Књигу о здрављу”. Тако су лекари ушли у историју СКЗ која траје и данас.

Књиге СКЗ су и пратиоци ратова.  „Плаве књиге СКЗ”,  како су их некада код нас звали, носили су у ранцима војници по беспућима  Албаније као „грумен” земље, чувара родне куће и језика. Ове књиге –„амајлије”, попут слика најмилијих и иконица у њедрима, биле су им веза са кућним огњиштем, домовином. У великој ратној невољи и „држави у егзилу” биле су део њиховог идентитета!

Књига препознатљиве бордуре и знака СКЗ „шепури” се својим плавим корицама у засебном ормарићу (стакленом сефу) –„Књига о здрављу” на почасном је месту  у „срцу” Института „Батут” – његовој библиотеци. Дародавац је наша суграђанка, од оних који су добро запамтили улогу Централног хигијенског завода (1924) у заједничког држави после Великог рата. Поклон књига од тада је у славу књиге и народног здравља! Она је наша амајлија.

„Књигу  о здрављу” немачког царског завода у Берлину (1894)  др Батут је тако превео и уредио да његов увод чини запосебно „дело” са печатом речитости и мудрости. „Ако је икоме у свету потребна поука о чувању и неговања здравља, потребна је баш српском народу свих крајева. Он додуше јесте од природе бистар и разборит, те о многоме зрело суди. Али зато баш у питањима живота и здравља некако је безазлен и неук” стоји у уводу који посвећује нашем народу здрављу.

Можда вам је промакла ових дана у медијима  „слика” да над улазом у Општу болницу  у Пожаревцу нарочитим словима која пркосе времену стоји натпис– Градска народна болница. Сачуван је из доба када је заједничка држава и прво засебно министарство народног здравља  формирало мрежу здравствених установа,  народних болница и домовима народног здравља и „покрило” целу територију. Не би ни данас марило да свим општим болницама у Србији наденемо старинско и одговарајуће име, народна. Није ни здравље јавно већ народно! О избору речи др Батут је 1884. године написао: „Највише сам пазио да наш красни језик без невоље не натежем на туђе калупе, него да  га проберем како га народ наших крајева говори и разуме”.

Књиге које су лек и амајлија и ми данас поклањамо. Као лекари чланови Друштва лекара Војводине СЛД ево већ трећу годину дарујемо  књиге у својој акцији „Књигом у болнице” оснивањем  библиотека  за децу и одрасле у стационарним установама. Некима који их већ имају допуњујемо. Ускоро (само да потучемо корону)  на списку ће бити четрдесет болница и бања широм Србије који потписује Секција за хуманост, уметност и културу реченог Друштва.

Култура настаје у историји а основа превентивне медицине је култура  уопште, одавно су знали наши лекари са почетка приче. Батут, Змај, Морски али и остали. Њихови потписи су на списку оснивача СКЗ а пренумеранти  који „држе” штампање нових кола библиотеке баш, баш су најразличитијих занимања–наш народ. Зато ћемо наставити са „Књигом у болнице” чим лекари и сви други здравствени радници којима се дивимо заврше борбу са заразом и свако оде у своју (народну) болницу. Стално им показујемо захвалност, највећу међу врлинама. Чувајмо и множимо књиге које су нам лек и амајлија–често нам затребају.

Др Славица Жижић Борјановић,
координатор акције „Књигом у болнице”
Секције за хуманост, уметност и културу
Друштва лекара Војводине СЛД