Поштујем свој посао

Репортер ТВ Прва, Филип Видојевић труди се да свој посао обавља професионално, објективно и, пре свега, часно, да су му извештаји истинити, јасни и садржајни, без сензационалистичких нота. За „ТВ ревију” каже да није лако радити у ванредним  околностима јер је теже доћи до саговорника, али и због свих прописаних мера опреза.

- То социјално дистанцирање не иде баш у прилог овом послу, али сналазимо се. Да не кажем да смо се већ и навикли. Ванредне ситуације су иначе велики изазов за наш позив, али ово је једна потпуно другачија ситуација јер није земљотрес, нису поплаве или не дај Боже некакви сукоби. И ми сами смо угрожени док радимо, али не видимо чега се заправо пазимо – објашњава.

- Медији и новинари имају важну улогу и иначе, а камоли у оваквим тренуцима. Свака изговорена или написана реч има велику тежину, посебно отежану чињеницом да на дневном нивоу бројимо новозаражене, животно угрожене и умрле! У оваквим околностима се види ко је какав. Да ли ће зарад рејтинга (или кликова) кренути ка сензационализму, неукусу и неодговорности који штете општем добру, или ће сваки поступак добро измерити и радити посао савесно и морално, уз једини исправни алат – истину! Дакле улога је јако важна, а такође је важно не злоупотребљавати је за неке друге ствари – врло је јасан у свом ставу Видојевић који такође сматра да његова улога није да изнесе свој став него да постави питања. Након тога, препричава све оно што је видео и чуо а на гледаоцима је да извуку закључак.

- Осећам слободу да поставим свако питање. Свакоме од нас прво пише име и презиме, па тек онда кућа коју представљамо. Исто тако је свако одговоран за оно што ради и како ради – искрено прича овај новинар који истиче да се без припреме не иде ни у продавницу, а камоли на пословне задатке.

- Темељна припрема и анализа онога што ћу радити је полазна тачка која, ако се заобиђе, гарантовано води ка лошем резултату. Што се тиче брзине мишљења и сналажљивости, они су неопходни у овом послу који је брз по својој природи. Али ту се враћам на почетак мисли: добро постављена стартна позиција је кључна јер без ње и брзина мишљења много мање вреди – додаје наш саговорник.

Према његовом мишљењу, овај посао нуди правила која воли да примењује и у приватном животу. То су одговорност, истинитост и непристрасност. Воли свој посао и што је још важније, поштује га.  Пред камерама се осећа сваки пут као на неком новом испиту.

- То је она прича о полагању вожње. Положили сте, добили дозволу да возите али ту није крај. Свако седање за волан је ново доказивање – мудро казује.

Не осећа страх када иде на посао.  Адреналин и позитивна трема су увек присутни, у зависности од тога колико је задатак сложен, напоран или захтеван.

Филип Видојевић започео је сарадњу са ТВ Прва 5. октобра 2016. Пре тога, годину и по дана радио је на РТ Војводине у Новом Саду, одакле је родом. На РТ Војводине започео је своју каријеру од нуле и тамо је научио „да хода” у овом послу, захваљујући мудрим саветима и стрпљењу тадашњих уредника градске хронике и информативне редакције. Игром случаја, остао је без ангажмана. Врло брзо након тога, добио је позив са Прве ТВ и кроз неколико дана започео је сарадњу са овом медијском кућом.

Воли у шали да каже да се „новинарство заинтересовало за њега”. Признаје нам да није током одрастања маштао о томе како стоји пред камером са микрофоном у руци, али увек је био радознао, волео да прати актуелности у земљи и свету, политику, друштвене феномене, да учи историју, пише…

- Пошто сам по звању дипломирани политиколог, сећам се да ме је један колега током студија стално најављивао као будућег новинара… Испада да је погодио, иако ми је то тада било смешно – уз широк осмех прича.

И данас га веома занимају геополитички односи, унутрашња политика, друштвене теме, проблеми и неправде учињене „обичном” човеку… Приватно, спорт му је на првом месту, иако се пословно није озбиљније бавио њиме.

Видојевић је свестан тога да живимо у времену када телевизија прилично трпи ударце које јој задају они бржи видови информисања. Али, мишљења је да телевизија неће тек тако препустити свој престо.

- Телевизија је мој избор јер даје највише простора за креативност. Све је јасно када се упали камера и када се виде гримасе, презнојавање, узнемиреност, задовољство, манипулација. Све је лакше видети на ТВ него на папиру, преко звучника радија или на интернету – искрен је овај новинар.

Све своје жеље је остварио у тишини и без великих планирања. Сматра да је јако битно радити на себи свакога дана, давати максимум, а онда као награда дођу неке нове опције.

- Имам циљеве до којих ћу доћи или можда нећу, али сигурно је да ћу радити на себи и поштовати оно што добијам заузврат – скромно прича.

Наш саговорник још додаје да има свој пут и да креира неки свој стил, не копирајући друге. Узор су му сви они који одговорно раде овај посао и који имају чист образ и савест.

Са духовитим ситуацијама на терену се среће свакодневно и нека тако и остане – са пуно оптимизма прича. Духовити и врло често умни одговори у анкетама знају да улепшају дан.

- Сећам се једног уживо укључења. Разговарао сам са гостом док се иза мојих леђа све време мој колега сниматељ заразно смејао. И ја и гост смо били збуњени и на ивици да му се придружимо, али смо некако завршили. Испоставило се да га је засмејавала режија због „специфичног” усмеравања током укључења - препричава нам једну необичну ситуацију.

Највеће задовољство, пре ванредног стања, причињавало му је време проведено са пријатељима и породицом. Одлазак у природу, у кафић, у кафану, на концерт… Уз то, наравно, и време са лепшом и паметнијом половином која му је, како подвлачи, темељ стабилности и уз коју је лакше пребродио ово карантинско време. Не би могао без музике, читања и спорта који му тренутно баш недостаје.

За крај га питамо - како гледа на данашњу слику медија?

- Укратко, недостаје објективности. Смета ми пристрасност и сензационализам – поручује. Антрфиле:

Зашто кажеш август а мислиш на коловоз

- Било је много узбудљивих снимања, али издвојио бих одлазак у Книн на обележавање годишњице акције „Олуја”. Било је ту свега. Сећам се да смо скидали сунђер са микрофона када смо радили анкету, како не бисмо упали у некакав проблем. И поред тога, током разговора са једним од „слављеника”, излетела ми је реч  „август” у реченици, а он се само насмејао када је све схватио и узвратио ми  - „Мислите коловоз?”

Када сам радио стенд ап, припити пролазници који су певали националистичке песме знатижељно су ослушкивали шта ћу ја то и како рећи. Срећом, нисмо имали већих проблема, а сниматељ Ненад Лазаревић је био спретнији од мене.

Саговорник који је оставио велики утисак на мене је Горан Бреговић. Тај човек док вам прича, ту исту причу чини видљивом испред вас – дели са нама утиске Филип Видојевић.