Редакција „Политике” у ванредном стању

Преживела је „Политика” у 117. години свог постојања, и корону. Нису је уништили бројни ратови, нису јој дошли главе режими разних боја, надјачала је санкције и природне катастрофе, па није поклекла ни пред овим подмуклим, невидљивим непријатељем – вирусом.

А у првим тренуцима, тамо негде средином марта, изгледало је да су шансе „Политике” – као и других штампаних медија у Србији – да опстане на тржишту готово минималне. Суочена с ванредним стањем и свим неизвесностима које оно уводи у свакодневицу, „Политика” је требало да у ходу решава нови ребус: како преживети.

Опстати а не укаљати образ, бити од помоћи целом друштву и држави у борби против пандемије, испоштовати верне читаоце и давати им новине којима и у време највеће кризе могу да верују. И наравно, сачувати здравље новинара и уредника.

Већ у тренутку када су грађани Србије били обавештени да се у земљи уводи ванредно стање „Политика” је храбро закорачила у непознато – рад од куће. Без претходно разрађених планова, било какве припреме и уз много техничких непознаница, почео је рад на даљину.

Комплетна новинарска екипа престала је да долази у редакцију у коју су, тек неколико првих дана ванредног стања долазили ресорни уредници. А затим су и они прешли на рад од куће.

Редакција је опустела, само је петоро запослених свакодневно, током целог ванредног стања, долазило на посао . Компјутери и мобилни телефони постали су наше главно „оружје”. Обавезни колегијуми преселили су се из сале на 4. спрату у згради на Тргу Политике бр 1 на уредничку вајбер групу.

Било је у почетку проблема, неспоразума, нервирања. За дивно чудо кривац најчешће није био, као што би се то могло очекивати, људски фактор. Углавном је проблем била техника која, како се показало, није била дорасла изазовима новог начина рада.

Показало се да је „Политика” жилавија него што се то могло претпоставити. Уредници су били креативнији у избору и предлагању тема, новинари су били много вреднији и одговорнији него у време пре вируса корона. Све то омогућило је да лист ниједног дана не изађе на смањеном броју страна, напротив, неки од празничних бројева су, судећи по њиховом  обиму, били заиста изузетни.

После првих дана који су драматично уздрмали све штампане медије „Политика” је кренула с пажљивим одмеравањем тиража. И корак по корак кренуо је лагани опоравак. Данас имамо такву ситуацију да је „Политика” по продатом тиражу све ближа нивоу пре проглашења ванредног стања.

Без верних читалаца ових новина, такав резултат био би, наравно, немогућ. До нас су свакодневно стизале приче којим се све дозвољеним и недозвољеним средствима служе читаоци „Политике” да у време ванредног стања и бројних забрана стигну до свог примерка новина. Био је то додатни разлог да наставимо рад у истом ритму.

Током ванредног стања често се чула реченица да после короне више ништа неће бити исто. Таква прогноза, барем када је реч о „Политици”, заиста делује озбиљно. Показало се да ће рад од куће добијати на значају, да ће и новинари и уредници морати све брже да хватају корак с модерним технологијама. Јер, више неће бити важно само ко уме да боље пише већ и да ли је опремљен добрим лаптопом и моћним мобилним телефоном. Уз то и да централни сервер заиста буде модеран и ефикасан „мозак” целог новинског система.

Класична штампа, нема сумње, полако тражи своје место у историји. „Политика” је радом и понашањем у ванредном стању показала да још није за пензију, да има праве одговоре на изазове новог времена. Уз паметну припрему њој неће бити тешко да настави своју мисију у деценијама 21. века које долазе.