Redakcija „Politike” u vanrednom stanju

Preživela je „Politika” u 117. godini svog postojanja, i koronu. Nisu je uništili brojni ratovi, nisu joj došli glave režimi raznih boja, nadjačala je sankcije i prirodne katastrofe, pa nije poklekla ni pred ovim podmuklim, nevidljivim neprijateljem – virusom.

A u prvim trenucima, tamo negde sredinom marta, izgledalo je da su šanse „Politike” – kao i drugih štampanih medija u Srbiji – da opstane na tržištu gotovo minimalne. Suočena s vanrednim stanjem i svim neizvesnostima koje ono uvodi u svakodnevicu, „Politika” je trebalo da u hodu rešava novi rebus: kako preživeti.

Opstati a ne ukaljati obraz, biti od pomoći celom društvu i državi u borbi protiv pandemije, ispoštovati verne čitaoce i davati im novine kojima i u vreme najveće krize mogu da veruju. I naravno, sačuvati zdravlje novinara i urednika.

Već u trenutku kada su građani Srbije bili obavešteni da se u zemlji uvodi vanredno stanje „Politika” je hrabro zakoračila u nepoznato – rad od kuće. Bez prethodno razrađenih planova, bilo kakve pripreme i uz mnogo tehničkih nepoznanica, počeo je rad na daljinu.

Kompletna novinarska ekipa prestala je da dolazi u redakciju u koju su, tek nekoliko prvih dana vanrednog stanja dolazili resorni urednici. A zatim su i oni prešli na rad od kuće.

Redakcija je opustela, samo je petoro zaposlenih svakodnevno, tokom celog vanrednog stanja, dolazilo na posao . Kompjuteri i mobilni telefoni postali su naše glavno „oružje”. Obavezni kolegijumi preselili su se iz sale na 4. spratu u zgradi na Trgu Politike br 1 na uredničku vajber grupu.

Bilo je u početku problema, nesporazuma, nerviranja. Za divno čudo krivac najčešće nije bio, kao što bi se to moglo očekivati, ljudski faktor. Uglavnom je problem bila tehnika koja, kako se pokazalo, nije bila dorasla izazovima novog načina rada.

Pokazalo se da je „Politika” žilavija nego što se to moglo pretpostaviti. Urednici su bili kreativniji u izboru i predlaganju tema, novinari su bili mnogo vredniji i odgovorniji nego u vreme pre virusa korona. Sve to omogućilo je da list nijednog dana ne izađe na smanjenom broju strana, naprotiv, neki od prazničnih brojeva su, sudeći po njihovom  obimu, bili zaista izuzetni.

Posle prvih dana koji su dramatično uzdrmali sve štampane medije „Politika” je krenula s pažljivim odmeravanjem tiraža. I korak po korak krenuo je lagani oporavak. Danas imamo takvu situaciju da je „Politika” po prodatom tiražu sve bliža nivou pre proglašenja vanrednog stanja.

Bez vernih čitalaca ovih novina, takav rezultat bio bi, naravno, nemoguć. Do nas su svakodnevno stizale priče kojim se sve dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima služe čitaoci „Politike” da u vreme vanrednog stanja i brojnih zabrana stignu do svog primerka novina. Bio je to dodatni razlog da nastavimo rad u istom ritmu.

Tokom vanrednog stanja često se čula rečenica da posle korone više ništa neće biti isto. Takva prognoza, barem kada je reč o „Politici”, zaista deluje ozbiljno. Pokazalo se da će rad od kuće dobijati na značaju, da će i novinari i urednici morati sve brže da hvataju korak s modernim tehnologijama. Jer, više neće biti važno samo ko ume da bolje piše već i da li je opremljen dobrim laptopom i moćnim mobilnim telefonom. Uz to i da centralni server zaista bude moderan i efikasan „mozak” celog novinskog sistema.

Klasična štampa, nema sumnje, polako traži svoje mesto u istoriji. „Politika” je radom i ponašanjem u vanrednom stanju pokazala da još nije za penziju, da ima prave odgovore na izazove novog vremena. Uz pametnu pripremu njoj neće biti teško da nastavi svoju misiju u decenijama 21. veka koje dolaze.