Међународни дан жена у математици

Међународни дан жена у математици, 12. мај, обележава се први пут ове године. Овај празник обележен је и у оквиру Манифестације „Мај – месец математике”. О математичаркама које су јој узори говори др Јелена Хаџи-Пурић, професорка на Математичком факултету и у Математичкој гимназији. Она је и вођа српске репрезентације на међународним такмичењима и прва жена из Србије у Међународном комитету јуниорске олимпијаде, као и председница Државне комисије за такмичења из информатике.

– Тешко је изабрати најбоље међу најбољима, али увек имам на уму достигнућа пет жена чија посвећеност инспирише – каже професорка. На првом месту је Хипатија, грчка математичарка из 4. века. Била је предана изучавању математике, али и њеним применама у техници. Помогла је и изради мерних инструмената. Нажалост, живела је у време када је Римско царство прелазило у хришћанство и настрадала у линчу сукобљених идеја.

Ада Бајрон, грофица од Лавлејса, ћерка лорда Бајрона, занимљива је, каже Јелена, по томе што је сматрамо првим програмером у историји.

– Мајка троје деце која је рано испољила таленат за математику, али и револуционарно, схватила је значај алгоритмизације – каже Хаџи-Пурићева, иначе самохрана мајка четворо деце. Она наводи да Ада иза својих програма није могла да се потписује именом и презименом, већ само иницијалима, јер је за жене из више класе тог доба било неприхватљиво да се баве било каквим научним списима. Водила је, каже Јелена, велике животне борбе за одржање породице, али и за обезбеђивање ресурса за истраживања у области коју можемо назвати теоријско рачунарство.

На професоркином списку је и Соња (Софија) Круковски Коваљевска, руска математичарка која се дружила са најславнијим руским писцима 19. века.

– Рано је показала таленат за математику, али да би похађала универзитет који је отворен за жене, ван Русије, морала је да се уда јер у то доба неудатим женама није било дозвољено да путују саме – упућује Хаџи-Пурићева у Соњину биографију и додаје да се ова истакнута Рускиња носила и са породичним трагедијама, али је свој кратак животни век посветила математици. Председник Француске академије наука који је Соњи уручио награду „Бордин” рекао је: „Наши чланови сматрају да њен рад сведочи не само о дубоком и широком образовању, већ и о уму невероватне инвентивности”.

Хаџи-Пурићева подсећа и на Еми Нетер, због тога што су њу многи описивали, па и Ајнштајн, као најважнију жену у историји математике, која је направила револуцију у теорији прстена, поља и алгебри.

Карен Спарк Џонс, британска информатичарка, има такође радну биографију која инспирише Јелену.

На српској „Википедији” управо је Јелена Хаџи-Пурић аутор чланка о жени која је визионарски схватила значај претраживања информација постављењем упита на природном језику. Њене главне истраживачке области су од краја педесетих година прошлог века претраживање информација и обрада природних језика. У њену част додељује се годишња награда Друштва информатичара Велике Британије.

Јелена напомиње и да је у оквиру „Месеца математике” осмишљено ревијално онлајн такмичење „Информатиком против короне” у организацији Друштва математичара Србије, уторком од 17 до 20 часова. Учесници су најбољи млади програмери Србије, а међу њима и четири члана

репрезентације који ће представљати Србију на Европској олимпијади из програмирања у Грузији.

Хаџи-Пурићева је са представницима Министарства просвете била у прилици да похађа семинар о дигитализацији образовања у Кини од 27. октобра до 18. новембра прошле године. Учесници су имали прилику да се упознају са процесом дигитализације образовања у Кини, као и са стратегијом развоја дигитализације образовања. Знања и искуства стечена током обуке допринеће унапређењу дигитализације образовања у Србији.