​Важно је бити присебан и умерен

Водитељку викенд издања Вести на ТВ Прва Гордану Јузбашић многи памте као заштитно лице БК телевизије, а једно време радила је и на Хепи ТВ.  Затим је неко време није било на малом екрану. За „ТВ ревију“ отворено каже да јој је много недостајала телевизија.

- Знала сам да ћу се кад тад вратити пред мале екране, али тада када сам напустила телевизију била ми је потребна промена. Било је интересантних понуда за мој повратак, али једноставно нисам осећала да је време за то. А зашто сада јесте? Вероватно јер ми је ТВ Прва понудила прелеп изазов. Водити најгледаније вести у земљи, једне комерцијалне телевизије, велика је част и одговорност – са поносом прича.

Веома јој се допада ново радно окружење за које каже:

- Драге колеге, и пре свега професионалци који раде на ТВ Прва, јесу део лепоте овог изазова. Са многима сам годинама већ радила на БК телевизији и дивно је поново бити део таквог тима. Тренутно нема неке велике разлике у издањима наших вести радним данима и викендом. Трудимо се сваког дана у недељи да наше Вести буду на нивоу који су наши гледаоци заслужили, а то је изузетно креативан и напоран посао.

За ову водитељку су - пристојност, смиреност и информисаност – професионалне врлине које су јој веома важне, на којима инсистира и којима тежи.

- А да ли сам их достигла? О томе гледаоци одлучују својим даљинским управљачем – додаје Јузбашић која даље истиче да ништа није тешко када се ради посао који се воли, па тако и рад у измењеним, ванредним околностима. - А током овог „невремена“ које нас је снашло потребно је, бар ја тако мислим, бити као водитељ додатно присебан и умерен како би гледаоцима олакшали суочавање са реалношћу и помогли им да заједно и безбедно прођемо кроз све. И то је, надам се, најважнија улога медија у овом тренутку – подвлачи.

За себе каже да није неко ко много гледа „уназад“. Не кука и никад се не каје због нечега што је чинило насмејаном.

А када се са сетом присећа својим почетака и животних избора,  открива нам да је вероватно, на неки начин, њен отац утицао да крене новинарским путем.

 - И сад се сећам уводне шпице оног старог „Дневника“ и татиног: „тише мало, само да погледам вести“. Вероватно сам завршила студије новинарства и запослила се на телевизији јер сам, неким делом, желела и да једног дана  будем та која ће му те „толико важне“ вести саопштавати. Нажалост, мој тата то није дочекао. И ето, то је мој одговор на питање - за чим жалим у животу – са тугом, али и поносом нам прича.

Занимало нас је и како гледа на гласине у жутој штампи и да ли на њих реагује?

- Сви се боримо за своје парче хлеба онако како мислимо да треба и како смо васпитани. Иако радим „јавни“ посао, нисам склона појављивању у јавности нити да се о мени пише. Веома ретко сам и пристајала на интервјуе и било какво задирање у мој приватни живот. Ја сам само обична девојка која воли своју децу и посао који ради.

Кад није испред камера, Гордана Јузбашић и тада ради, и то као самостални продуцент и пи-ар менаџер. И иако нема ниједан класичан слободан дан, тврди, не жали се. Има енергије и воље довољно да постигне све и, што је важније, да буде срећна и посвећена мама.

- Радујем се путовањима и дружењима, захвална сам на уточишту које ми моја мама и сестра пружају... А шта ме растужује? Па, кад ме деца не слушају – ипак, уз осмех, ово казује.

Верује ли да ће нам се живот вратити у оно стање пре пандемије корона вируса и да ли има неки добар савет за наше читаоце?

- Прегрмели смо ми и горе ствари од коронавируса. Довољно сам стара да се сећам и рата у бившој Југославији и санкција и бомбардовања... Жив се човек на све навикне, па ћемо тако и ово заједно преживети. „Све ће ово једног дана бити јуче“ и ми ћемо наставити, можда не баш тамо где смо стали, али свакако свеснији колико је живот крх, здравље важно, а породица и пријатељи једино богатство које нам је заиста потребно – мудо збори.

Покрети бебе у „живом“ програму

Који су Вам најлепши тренуци у каријери и можете ли их поделити са нама?

- Лепих тренутака... било их је много и углавном су у вези са људима које сам имала задовољство да угостим у својим емисијама и онима са којима сам имала задовољство да радим. Ипак, најлепши ми је био тренутак када сам током вођења јутарњег програма на ТВ Авала осетила прве покрете малене бебе у свом стомаку. Заћутала сам у том тренутку, ставила руку на стомак и насмејала се... Радила сам посао који волим и постајала сам мама – непроцењиво!