Био је симбол отмености и урођеног шарма

Породица, колеге и пријатељи јуче су се у Каменој сали Радио Београда опростили од Дејана Ђуровића, човека радија, телевизије, филма, позоришта, музике, тениса, који је за ту кућу био везан још од студентских дана и друге половине педесетих година 20. века. Ту је примио Награду „Златни микрофон” за дугогодишњи рад и допринос квалитету и слушаности програма, као и Награду „Радмила Видак” , њему једну од најдражих, јер у себи има, како је говорио, романтични опис признања за лепоту говора.

У знак сећања на Дејана Ђуровића, Трећи програм Радио Београда ће у емисији „Путевима прозе” овог викенда емитовати одломке из романа Жана Д’Ормесона и Јана Немеца, које је Дејан читао. Како је на то указала Сара Арсеновић, Дејан Ђуровић био је еталон лепог говора у медијима – правилног, сугестивног, достојанственог, одмереног, шармантног, заводљивог.

– Дејан Ђуровић био је симбол лепоте изговорене речи у медијима, правилне дикције и артикулације, човек који је једнако добро „плесао” и са микрофоном и са камером, који је са невероватном убедљивошћу читао текст емисије „Опстанак”, водио „Радост Европе”, говорио о класичној музици у „Драгстору” , глумио у радио-драми и играо у једном од наших првих урбаних послератних филмова „Суботом увече”. Човек који је увек уважавао сабеседника у студију и противника на тениском терену – нагласила је Сара Арсеновић, подсећајући на то да је Дејан Ђуровић рођен у Београду 1938. године, а да је после школовања у Београду, Ваљеву, Улцињу и Марсељу, дипломирао глуму на Позоришној академији, у класи професора Мате Милошевића. Али, још пре тога, као студент, започео је блиставу медијску каријеру, баш ту, у Радио Београду.

На његове прве радијске дане указао је главни уредник Другог програма Радио Београда Ранко Стојиловић:

– Дејан Ђуровић био је симбол отмености, урођеног шарма у ставу, у експресији, и као што смо чули, у лепоти говора. Увек сам се питао да ли је ту отменост у наступу и ставу могуће стећи. Питао сам то и драгог Дејана у неколиким сусретима на доњем Дорћолу и у Радио Београду. Само би скромно слегнуо раменима и одговарао тихо, али довољно убедљиво: „Тако је испало”. Дејаново прво сећање било је везано за ратну 1943. годину и транспорт на релацијама Улцињ – Скадар – Тирана – Косовска Митровица – Београд. Мајка му је држала чутурицу са водом на грудима, поред срца, да се не би појавио неки залутали метак, како је касније схватио – рекао је Ранко Стојиловић, додајући:

– А онда је са 13 година отишао у Марсељ и за два месеца проговорио француски, да би нешто касније био једини у разреду са највишом оценом. Први спорт у коме се окушао био је рагби, а по повратку у Прву мушку гимназију у Београду добио је надимак – Француз. Глума, одлична дикција и експресија, биле су присутне још из тих школских дана. Дејан Ђуровић је у радио дошао таман на време, таман да буде најмлађи у плејади од десеторо мушких и десеторо женских спикера. Радио је и са поменутом лекторком Радмилом Видак. А како ми је говорио, можда му је највеће признање било то што је Ђорђе Костић, наш угледни лингвиста из Института за експерименталну фонетику и патологију говора, неколико пута звао управо да похвали његове чудесне интерпретације на радију. Од 1958. године био је ангажован и у Телевизији Београд, а уважавајући све законитости и естетику тог медија, где је имао блиставу каријеру, од радија никада није одустајао, радећи на свим програмима Радио Београда. Почео је на Првом, био први на Другом, памти се његово читање прозе на Трећем, а најдуже је емисију имао на популарној Двестадвојци, као велики популаризатор класичне, уметничке, музике, а био је награђиван и као један од водитеља емисије „Интерпретације”.

Дејан Ђуровић био је један од најбољих интерпретатора поезије на радију, а био је коаутор и водитељ чувеног „Поетског театра” Радио Београда 202, где је 35 година емитована емисија „Драгстор озбиљне музике”. Главна и одговорна уредница Радио Београда 202 Милица Кубуровић сетила се свог првог сусрета с њим, кад је као средњошколка почела да ради у емисији Индекс 202, а Дејановим радијским гласом била је очарана од детињства.

– Од 18. новембра 1980. до 30. новембра 2015. године, Дејан Ђуровић био је харизматичан симбол „Драгстора озбиљне музике”, а многа дела класике постала су пријемчива публици баш захваљујући Дејану и његовој интерпретацији, он је био први ди-џеј класичне музике и користио је поп и рок речник да би младим генерацијама приближио класичну музику. Госн Деки, како сам га звала, био је човек који је имао беспрекорне манире у свакој емисији и свакој ситуацији, и иако ненаметљив, знао је да плени, да својом појавом заузме целу просторију у коју је ступио – рекла је Милица Кубуровић.

Дејан Ђуровић је организовао концерте класичне музике и био је продуцент најзначајнијих музичких догађаја. Ивана Нићифоровић поделила је своја сећања на рад са Дејаном Ђуровићем у „Драгстору озбиљне музике”, на његову великодушност и професионалност, а као партнера у тенису сетио га се и  Владимир Арсић. Дејан Ђуровић био је инспирација и многим младим уметницима, међу којима је и Стефан Миленковић, а на Телевизији Београд водио је емисије „Суботом увече” и „Недељом увече”. На своје пријатељство и рад са њим, подсетила је Катарина Ерић. Генерације деце сећаће га се и по чувеној дечјој серији Тимотија Џона Бајфорда „Невен”.