Bio je simbol otmenosti i urođenog šarma

Porodica, kolege i prijatelji juče su se u Kamenoj sali Radio Beograda oprostili od Dejana Đurovića, čoveka radija, televizije, filma, pozorišta, muzike, tenisa, koji je za tu kuću bio vezan još od studentskih dana i druge polovine pedesetih godina 20. veka. Tu je primio Nagradu „Zlatni mikrofon” za dugogodišnji rad i doprinos kvalitetu i slušanosti programa, kao i Nagradu „Radmila Vidak” , njemu jednu od najdražih, jer u sebi ima, kako je govorio, romantični opis priznanja za lepotu govora.

U znak sećanja na Dejana Đurovića, Treći program Radio Beograda će u emisiji „Putevima proze” ovog vikenda emitovati odlomke iz romana Žana D’Ormesona i Jana Nemeca, koje je Dejan čitao. Kako je na to ukazala Sara Arsenović, Dejan Đurović bio je etalon lepog govora u medijima – pravilnog, sugestivnog, dostojanstvenog, odmerenog, šarmantnog, zavodljivog.

– Dejan Đurović bio je simbol lepote izgovorene reči u medijima, pravilne dikcije i artikulacije, čovek koji je jednako dobro „plesao” i sa mikrofonom i sa kamerom, koji je sa neverovatnom ubedljivošću čitao tekst emisije „Opstanak”, vodio „Radost Evrope”, govorio o klasičnoj muzici u „Dragstoru” , glumio u radio-drami i igrao u jednom od naših prvih urbanih posleratnih filmova „Subotom uveče”. Čovek koji je uvek uvažavao sabesednika u studiju i protivnika na teniskom terenu – naglasila je Sara Arsenović, podsećajući na to da je Dejan Đurović rođen u Beogradu 1938. godine, a da je posle školovanja u Beogradu, Valjevu, Ulcinju i Marselju, diplomirao glumu na Pozorišnoj akademiji, u klasi profesora Mate Miloševića. Ali, još pre toga, kao student, započeo je blistavu medijsku karijeru, baš tu, u Radio Beogradu.

Na njegove prve radijske dane ukazao je glavni urednik Drugog programa Radio Beograda Ranko Stojilović:

– Dejan Đurović bio je simbol otmenosti, urođenog šarma u stavu, u ekspresiji, i kao što smo čuli, u lepoti govora. Uvek sam se pitao da li je tu otmenost u nastupu i stavu moguće steći. Pitao sam to i dragog Dejana u nekolikim susretima na donjem Dorćolu i u Radio Beogradu. Samo bi skromno slegnuo ramenima i odgovarao tiho, ali dovoljno ubedljivo: „Tako je ispalo”. Dejanovo prvo sećanje bilo je vezano za ratnu 1943. godinu i transport na relacijama Ulcinj – Skadar – Tirana – Kosovska Mitrovica – Beograd. Majka mu je držala čuturicu sa vodom na grudima, pored srca, da se ne bi pojavio neki zalutali metak, kako je kasnije shvatio – rekao je Ranko Stojilović, dodajući:

– A onda je sa 13 godina otišao u Marselj i za dva meseca progovorio francuski, da bi nešto kasnije bio jedini u razredu sa najvišom ocenom. Prvi sport u kome se okušao bio je ragbi, a po povratku u Prvu mušku gimnaziju u Beogradu dobio je nadimak – Francuz. Gluma, odlična dikcija i ekspresija, bile su prisutne još iz tih školskih dana. Dejan Đurović je u radio došao taman na vreme, taman da bude najmlađi u plejadi od desetoro muških i desetoro ženskih spikera. Radio je i sa pomenutom lektorkom Radmilom Vidak. A kako mi je govorio, možda mu je najveće priznanje bilo to što je Đorđe Kostić, naš ugledni lingvista iz Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, nekoliko puta zvao upravo da pohvali njegove čudesne interpretacije na radiju. Od 1958. godine bio je angažovan i u Televiziji Beograd, a uvažavajući sve zakonitosti i estetiku tog medija, gde je imao blistavu karijeru, od radija nikada nije odustajao, radeći na svim programima Radio Beograda. Počeo je na Prvom, bio prvi na Drugom, pamti se njegovo čitanje proze na Trećem, a najduže je emisiju imao na popularnoj Dvestadvojci, kao veliki popularizator klasične, umetničke, muzike, a bio je nagrađivan i kao jedan od voditelja emisije „Interpretacije”.

Dejan Đurović bio je jedan od najboljih interpretatora poezije na radiju, a bio je koautor i voditelj čuvenog „Poetskog teatra” Radio Beograda 202, gde je 35 godina emitovana emisija „Dragstor ozbiljne muzike”. Glavna i odgovorna urednica Radio Beograda 202 Milica Kuburović setila se svog prvog susreta s njim, kad je kao srednjoškolka počela da radi u emisiji Indeks 202, a Dejanovim radijskim glasom bila je očarana od detinjstva.

– Od 18. novembra 1980. do 30. novembra 2015. godine, Dejan Đurović bio je harizmatičan simbol „Dragstora ozbiljne muzike”, a mnoga dela klasike postala su prijemčiva publici baš zahvaljujući Dejanu i njegovoj interpretaciji, on je bio prvi di-džej klasične muzike i koristio je pop i rok rečnik da bi mladim generacijama približio klasičnu muziku. Gosn Deki, kako sam ga zvala, bio je čovek koji je imao besprekorne manire u svakoj emisiji i svakoj situaciji, i iako nenametljiv, znao je da pleni, da svojom pojavom zauzme celu prostoriju u koju je stupio – rekla je Milica Kuburović.

Dejan Đurović je organizovao koncerte klasične muzike i bio je producent najznačajnijih muzičkih događaja. Ivana Nićiforović podelila je svoja sećanja na rad sa Dejanom Đurovićem u „Dragstoru ozbiljne muzike”, na njegovu velikodušnost i profesionalnost, a kao partnera u tenisu setio ga se i  Vladimir Arsić. Dejan Đurović bio je inspiracija i mnogim mladim umetnicima, među kojima je i Stefan Milenković, a na Televiziji Beograd vodio je emisije „Subotom uveče” i „Nedeljom uveče”. Na svoje prijateljstvo i rad sa njim, podsetila je Katarina Erić. Generacije dece sećaće ga se i po čuvenoj dečjoj seriji Timotija Džona Bajforda „Neven”.