На Косову нема закона

Специјално за „Политику”

Атина, 13. јуна – Председници и премијери земаља југоисточне Европе сложили су се на данашњем шестом самиту у Атини посвећеном културној сарадњи да је регионално повезивање услов стабилности, решавања проблема кроз дијалог и, коначно, бржег укључивања у европске токове и интеграције. То је и суштина на скупу усвојене Атинске декларације.

Самит шефова држава и влада коме је присуствовао и председник Србије Борис Тадић одржан је под покровитељством УН и Савета Европе, а у непосредној организацији Министарства културе Грчке. Самит се одвија под радним насловом „Међукултурни сусрет на морским, речним и језерским путевима југоисточне Европе”. Практично, реч је о новом поглављу у серији напора да се интензивира сарадња, комуникација, разумевање и дијалог међу народима региона. Овог пута, фокус је на тзв. воденим путевима, морима, рекама и језерима и на улози коју они играју у обликовању и дистрибуцији културе у региону.

Делегацију Србије на самиту у Атини предводио је председник Борис Тадић, а учествовали су и председници Бугарске, Хрватске, Албаније, Федерације БиХ и Црне Горе која ће бити домаћин наредног самита. На скупу су били и генерални директор Унеска Коићиро Мацура и генерални директор за образовање, културу, младе и спорт Габријела Батаини Драгони.

Отварајући шести самит председника и премијера југоисточне Европе посвећен културној сарадњи, председник Грчке Каролос Папуљас је подвукао да су култура и цивилизација тековине које се морају сачувати за наредне генерације како би оне кроз то наслеђе препознале свој национални идентитет.

У говору на самиту у Атини председник Борис Тадић је нагласио да је сарадња народа Балкана у сфери културе између осталог основ и за решавање сукоба кроз дијалог и да је то мост ка заједничкој будућности.

„Формирање проевропске, социјално оријентисане владе омогућиће да се Србија убрзано креће ка Европској унији”, рекао је Тадић. „То ће створити прилику за почетак истинских преговора о будућем статусу КиМ који ће резултирати компромисним решењем верификованим у СБ.”

Говорећи на самиту у Атини Тадић је нагласио да се државе Балкана разликују по томе да ли су или не чланице ЕУ. То је и оно што их повезује јер су све земље региона сагласне да је њихова заједничка будућност у ЕУ. Тадић је посебно истакао да је за српски народ најважније очување културне баштине и традиције на КиМ. Подсетио је да је више од 150 православних храмова, а неки датирају из 14. века, спаљено од стране косовских екстремиста у последњих осам година, укључујући и 35 цркава и манастира који су потпуно уништени за време мартовског погрома Срба са Косова 2004. године. Већина тих културних споменика је, рекао је Тадић, на листи Унеска као део светске културне баштине, а они су и даље угрожени нарочито манастир Високи Дечани који албанске власти на Косову покушавају да присвоје. То значи да на Косову, рекао је Тадић, нема владавине закона и да због тога морају одговарати они чија је то кривица. У противном, рекао је, неће бити правде.

„Држава Србија ће јачати своју сарадњу са међународном заједницом, између осталог, да би се и што ефикасније остварила заштита тих споменика и што пре отпочео процес њиховог обнављања”, закључио је Тадић и апеловао на међународну заједницу да помогне Србији како би сачувала и заштитила своје споменике културе. Он је нагласио да регионална сарадња доприноси хармонизацији односа на Балкану и да је то једини пут који води дијалогу и решавању проблема.