Орбанов балкански глобус

Виктор Орбан је у будућност европске политичке лексике унео појам „нелиберална демократија”, али би вођен носталгичним импулсима историје савремену топографију да врати читав век уназад.

Мађарски премијер ерозијом демократских институција, прогоном опозиционара, академских кругова и новинара задаје колосалне проблеме партнерима у Европској унији, али његова истовремена гравитација ка великој Мађарској наставља да узбуњује суседе.

Поигравајући се идејама ренесансе Угарске краљевине, Орбан је на свом званичном фејсбук налогу, честитајући матурантима испит из историје, недавно објавио слику глобуса с мапом велике Мађарске, која излази на Јадран и обухвата делове Хрватске, Румуније, Словеније и Србије.

„Политика” је опширно информисала о провокацији прононсираног националисте, који већ деценију на власти игра на карту мађарског поноса и Мађаре стално подсећа на „неправду” коју је доживела Тријанонским миром након Првог светског рата и распада Аустроугарске.

Споразумом од 4. јуна 1920, потписаним у истоименој версајској палати са силама Антанте, Мађарска је изгубила две трећине територије краљевине, 63.000 квадратних километара који последњих 100 година припадају Хрватској, Румунији, Словенији и Србији.

Социјални ултраконзервативци и традиционалисти из премијерове партије Фидес и неофашисти из странке Јобик „трагедију Тријанона” годинама кроз реторику испуњену знатном дозом демагогије провлаче слабо прикривене жеље да се изгубљене територије на којима живе Мађари једном врате матици.

Нарацијом историје, Тријаноном или похвалама Миклошу Хортију који је Мађарску увео у Други светски рат на страни Хитлера, Орбан око себе гради штит против критика у земљи и ван ње – све у функцији ексклузивности мађарског национализма и приказивања себе и Фидеса као истинских представника мађарског народа.

Карта велике Мађарске чест је реквизит Орбанових церемонија, али ова последња на глобусу, названа Испит из историје поводом полагања матуре у Мађарској, изазвала је гласна негодовања три суседне земље – и упадљиву ћутњу четврте.

У Загребу и Љубљани одмах су протестним дипломатским нотама реаговали на најновију провокацију. Хрватски председник Зоран Милановић је поводом мапе „хипертрофиране Мађарске”, која обухвата Ријеку и Далмацију, подсетио да „ормари већине европских држава крију сличне садржаје” – који провоцирају и иритирају. „Сваки пут изнова зачуде ’историјске’ карте које као мрачни фетиш пригодно и предвидиво израњају са страница неких ’вођа’ у комшилуку”.

Словеначки председник Борут Пахор подсетио је да то није прво појављивање такве карте, што се може схватити као израз територијалних тежњи и требало би да изазове забринутост „демократске јавности и политике”.

Румунски председник Клауса Јоханис је директно оптужио Орбана за територијалне претензије према румунској регији Секељифолд.

Многим српским националистима који су на друштвеним мрежама славили мађарско припајање делова Хрватске и с радошћу гледали у карту на којој се Мађарска шири хрватским равницама, промакло је да се на карти „историјске Мађарске” унутар њених граница налази и велики део Србије, цела Војводина.

Промиче већ дуже време кампања давања мађарског држављанства Мађарима у Војводини, искључиво финансирање пројеката које представљају војвођански Мађари или Орбаново присуство на отварању фудбалске академије у Бачкој Тополи.

Територијалне аспирације драматично би промениле политичку и етничку топографију западног Балкана, дефинитивно покопале принцип неповредивости европских граница, али и без тога дестабилизују ионако нестабилан регион.

Србија је промптно реаговала кад је 9. маја, поводом Дана Европе, Северна Македонија штампала поштанску марку с мапом Независне државе Хрватске која обухвата делове Србије све до Београда, делове Црне Горе и целу Босну и Херцеговину.

„Непријатељска провокација усмерена против територијалног интегритета и суверенитета Србије”, писало је у протестној ноти Министарства иностраних послова. Марка је одмах повучена, а власти у Скопљу се су извиниле због почињене грешке.

Зашто званични Београд ћути поводом Орбанових мапа? Откуд селективност српске дипломатије која бурно реагује на албански, хрватски, бошњачки или црногорски национализам, а не оглашава се кад је реч о мађарском?

Покушај тихе ревизије Тријанонског споразума се од његовог потписивања утискује у свест Мађара. О његовим „исправкама” мађарски премијер је 1932. говорио југословенском амбасадору Јовану Дучићу. Нови ревизионисти су наследници оних који су отворено подржавали усташки покрет. Тројица терориста који су убили краља Александра имали су мађарске пасоше.

Почетак Другог светског рата Мађарска је одмах искористила да исправи „историјску неправду”: узете су Бачка, Барања, Међимурје и Прекомурје. Нови Сад је проглашен за стражарну кулу према „непријатељском православљу”.

Доста тога зна и Александар Вучић, али допушта да у време односа који су „достигли ниво најбољих у историји две земље”, „искрени пријатељ Србије” промовише велику Мађарску која укључује и северну српску покрајину.

Викторе, не дирај нам границе, очекивао бих да каже председник Србије, чија је уставна обавеза да штити целовитост и територијални интегритет своје земље. Мук. Какве то дилове Вучић има са својим великим пријатељем с којим га спаја ауторитарност владавине?

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa