Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Предузеће у рангу министарства

Предузеће у рангу министарства
Симбол економске моћи – пословна зграда CITIC-а у центру Пекинга (Фото М. Мијушковић)

Од нашег специјалног извештача
Пекинг, септембра – Прозор у свет и огледало економских реформи Кине, објашњавају овдашњи званичници, свакако је групација CITIC (China International Trust and Investment Company), која је под државном управом и има ранг незваничног министарства. CITIC је власник или акционар 51 компаније, финансијске институције и организације, укључујући и оне у Хонгконгу, Јапану, САД, Канади, Аустралији и Новом Зеланду, са укупном имовином од преко 1000 милијарди јуана (100 милијарди евра).

Уз подршку председника Денга Сјаопинга, водећег архитекте кинеских реформи и отварања према свету, CITIC је 4. октобра 1979. године основао такозвани црвени капиталиста Рон Јирен од 1993. до 1998. године потпредседник НР Кине. Потекао из богате породице у околини Шангаја, која је била власник млинске и текстилне индустрије, Јирен се школовао на британском Сент Џонс универзитету у овом граду, а своје фабрике уступио је држави.

И поред тога, Јирен је 2005. године умро као један од најбогатијих људи Азије, чија је имовина, по америчком магазину "Форбс", процењена на 1,9 милијарди долара.

– Врх државе је закључио да је потребно основати велику фирму, која би била посредник за привлачење инвестиција и тај задатак је поверио Јирену. Оснивачки капитал износио је 100 милиона јуана, а предузеће је добило и "квоту" да може уновчити 30 милиона долара. CITIC је данас једна од најмоћнијих инвестиционих корпорација, која има 11 фирми регистрованих на берзама у Хонгконгу и Шангају, телекомуникациону компанију са три сателита, железару за специјалне челике, једину фабрику хеликоптера у Кини – прича нам Цуи Гуанђи, вицепредседник CIEC-а (China Internacional Economic Consultants), још једне фирме-кћерке CITIC-а.

Од свих кинеских предузећа, CITIC се први регистровао на страним берзама, први инвестирао у свету, први издао облигације и први постао власник комерцијалних авиона на летовима преко 5000 километара. Купио је највећи рудник железа у Аустралији, нафтоносна поља у Казахстану, а поседује и акције у аутомобилској индустрији. Иза кинеског чуда у грађевинарству су такође CITIC-ове компаније и инвестиционе банке.

– Са својим подфирмама CITIC улаже у привредне гране, где је потребно прећи висок праг за улазак. Наш инвестициони подухват су и јединствени саобраћајни тунел испод реке Хунагпу у Шангају, као и нови олимпијски стадион у Пекингу. Стадион "птичје гнездо" CITIC гради сопственим средствима, а заузврат од државе је добио концесију да га користи 30 година после Олимпијаде. Симбол успешности наше групације јесте и пословна зграда од 50 спратова, која је дуго била највиша у Пекингу – каже у разговору за "Политику" љубазни Цуи Гуанђи.

Он истиче да захваљујући дугорочној и правилно утемељеној економској политици кинеске владе, прилив страних инвестиција има узлазну путању и у 2007. години. Само за осам месеци уложено је 40 милијарди долара страног капитала, што је за 13 одсто више у односу на исти период прошле године. Регистровано је 24.000 нових предузећа са инокапиталом, а вредност увоза и извоза премашила је 1.300 милијарди долара. То је за 20 одсто више у поређењу са истим периодом прошле године.

Према најновијим подацима о директним улагањима кинеских предузећа у иностранству, закључно са крајем прошле године, овдашње компаније инвестирале су више од 90 милијарди долара. У кинеским фирмама "напољу", које се углавном баве услугама, експлоатацијом и финансијама, запослено је око 650.000 хиљада људи, од чега су око 40 одсто странци. Само током 2006. године Кина је у иностранству инвестирала 20 милијарди долара, по чему је на тринаестом месту у свету.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.