Рак јајника, подмукли непријатељ жена

Сваког дана у нашој земљи три жене оболе од карцинома јајника, а једна умре од овог најсмртоноснијег гинеколошког малигнитета. Рак јајника заузима неславно седмо место међу малигнитетима, а према најновијим статистикама, једна од 78 жена суочава се с овом дијагнозом. Петогодишња стопа преживљавања болесница, ако се болест открије у раној фази, већа је од 90 одсто, али, нажалост, када се рак јајника дијагностикује у узнапредовалом стадијуму болести, преживљавање пацијенткиња не прелази 30 одсто.

У Србији сваке године од рака јајника оболи око 800 жена, док годишње живот изгуби више од 450 жена. Ни у свету ситуација није ништа боља него код нас, јер се годишње региструје 290.000 нових случајева, а 180.000 жена изгуби битку с овом болешћу.

Како истиче др Маријана Миловић Ковачевић, медикални онколог Института за онкологију и радиологију Србије, од рака јајника оболевају најчешће старије жене, али се граница болести, нажалост, све више помера ка млађој популацији. У питању је подмукла, тешка и веома озбиљна болест, а њена озбиљност се управо огледа у чињеници да у раним фазама појаве болести пацијенткиње немају никакве симптоме. Зато се карцином оваријума углавном детектује у узнапредовалим фазама болести, то јест у трећем и четвртом стадијуму, а тада је излечење од ове болести значајно теже.

̶  Чак и у тим узнапредовалим фазама, симптоми су веома неспецифични и жене пре одлазе код гастроентеролога или лутају код разних лекара, а код свог гинеколога одлазе прекасно и ту губимо драгоцено време за све даље кораке у лечењу који су неопходни  ̶  каже др Миловић Ковачевић.

Постоји неколико фактора ризика који могу утицати на развој карцинома јајника. Неки од њих су године старости, рађање деце у каснијој животној доби, број трудноћа, употреба оралних контрацептива, као и лична историја рака дојке, јајника, дебелог црева или ректума, то јест да ли је жена имала у породици неког с овом болешћу.

Један од фактора ризика јесте и генетска предиспозиција. Приближно 15 до 20 одсто карцинома јајника се развија под утицајем мутираних БРЦА 1 и БРЦА 2 гена. Уколико се код здраве жене констатује мутација споменутих гена, то не мора да значи да ће се развити карцином, али с обзиром на високи ризик, ово сазнање је од великог значаја за превентивно деловање. Мутација БРЦА, било наследне било стечене, веће су међу женама са одређеним типом карцинома јајника и зато је одређивање БРЦА статуса од великог значаја за доношење правовремене одлуке о адекватној терапији.

̶  Карцином јајника се обично дијагностикује у одмаклим фазама болести, а хируршко лечење у комбинацији са системском терапијом представља стандардни терапијски приступ код ових пацијенткиња. Захваљујући могућности сукцесивне примене више различитих комбинација стандардних цитотоксичних лекова и иновативне терапије, данас све већи број болесница са узнапредовалим карциномом јајника има побољшане исходе лечења, што омогућава да се ова озбиљна болест преведе у хронично стање. Желим да нагласим да је недавно уведена и „молекуларно циљана” терапија, која је додатно унапредила исходе лечења ове болести. Ти нови лекови из групе ПАРП инхибитора показују велику активност против тумора код жена које имају поменуте БРЦА 1 и БРЦА 2 мутације. Струка заједно са удружењем пацијената наставља да ради на што већој доступности савремених терапија како би у будућности свака оболела жена могла брзо да стигне до оног лека који баш њој највише одговара  ̶  истиче др Миловић Ковачевић.

Наша саговорница напомиње да су за време пандемије ковида 19, сви у Институту за онкологију и радиологију Србије учинили све што је требало како би задржали максималну посвећеност пацијенткињама које имају рак јајника.

̶  И задовољни смо обављеним послом. Терапије су реализоване на време, од хемиотерапије, преко биолошких и таргет терапија. Било је само неких краћих одлагања због процедуре око достављања резултата ковид тестова, али то није утицало на квалитет лечења. Минимализовали смо оне рутинске контроле које нису биле хитне  ̶  додаје др Миловић Ковачевић.