Мед и ђумбир уместо респиратора

Док се за епидемију вируса корона на северној полулопти верује да јењава, у Јужној Америци изгледа да тек јача. У овом региону је последњих дана забележен драстичан пораст броја оболелих, заштитне мере увелико су на снази, али се често пренебрегавају и изазивају револт, као што је била прекјучерашња побуна у предграђима Сантјага, главног града Чилеа.

Влада председника Себастијана Пињере је због све теже епидемиолошке ситуације током викенда завела строги карантин у престоници, провоцирајући гнев сиромашних становника, који су остали без хране. Полиција је у уторак растеривала демонстранте воденим топовима и сузавцем, док је Пињера обећао да ће основне животне намирнице ускоро доћи до свих, преноси Би-Би-Си.

У Чилеу, који има 18 милиона становника, број заражених се протекле недеље удвостручио на 34.000. Власти су забраниле напуштање домова без полицијске дозволе, од чега су изузети само радници у такозваним есенцијалним делатностима. Казна за оне који изађу из самоизлације је хиљаду долара. У главном граду већ је заузето 90 одсто болничких кревета за интензивну негу. На главном гробљу је у склопу припрема за најтежи удар ископано хиљаду гробова, јавља АП.

Перу, који има скоро 32 милиона становника, 12. је земља у свету по броју заражених (90.000). Кризни штаб је признао да је држава „лоше припремљена”, док влада сматра да јој је због епидемиолошке ситуације објављен „рат”.

У обе земље оболели углавном умиру због тога што прекасно стижу до лекара или зато што у болницама нема довољно респиратора. Власти намеравају да растерете престоничке болнице, жаришта ковида 19, тако што ће пацијенте слати у унутрашњост, али то доноси ризик од ширења заразе по градовима који су досад били релативно поштеђени.

Према оцени Маркоса Еспинала из Панамеричке здравствене организације (пандан Светској здравственој организацији у Северној и Јужној Америци), Латинска Америка је била последња на удару ковида 19 и зато не треба да укида заштитне мере без обзира на то што Европа и САД попуштају рестрикције. Еспинал објашњава да је због изразитих друштвених неједнакости самоизолација теже примењива у Латинској Америци него на неким другим местима. Припадници повлашћених слојева крше правило држања физичке дистанце јер знају да се на њих и иначе не односе правила, док милиони сиромашних не желе да седе код куће, свесни да, ако не раде, неће имати шта да једу.

Први епидемиолошки удар у Латинској Америци догодио се у еквадорском граду Гвајакилу, чије су болнице биле потпуно неспремне за масовни прилив пацијената. Више стотина људи умрло је у својим домовима и не дочекавши да види лекара. Тела преминулих данима су остајала у становима јер су презаузете комуналне службе касниле с одношењем лешева у мртвачницу. У другим приобалним градовима тела из болница смештана су у контејнере за прекоморски товар, који су служили као импровизоване капеле. И поред полицијског часа од 15 часова до пет ујутру, у Еквадору је уобичајено у то време видети људе на улицама, посебно купце који пазаре робу од уличних продаваца. У престоници Киту број преминулих се током протеклог викенда готово удвостручио, уплашивши лекаре да најгоре тек долази. Како немају пара да плате болнички кревет, многи становници сами се лече медом и ђумбиром јер су чули да их то брани од вируса. Кад инфицирани ипак дођу у клинику – углавном умиру, јер нема апарата за вештачко дисање.

Народна медицина је једино на шта могу да се ослоне и изолована амазонска племена, чији се припадници штите од вируса удишући дим запаљених лековитих трава и саћа. Док корона продире у резервате, болнице су далеко а поједини здравствени радници у оближњим амбулантама одбијају да помогну јер ни сами немају заштитну опрему.

Бразил је са 250.000 заражених први у региону и трећи у свету. У уторак је преминуло скоро 1.200 људи. Црни дневни рекорд попео је број умрлих на готово 18.000. Из Бразила, болест се преноси у Колумбију, где је број инфицираних нагло порастао на 17.000, углавном у пограничном подручју. Иако су власти у Боготи забраниле путовања, многи становници свакодневно прелазе границу с Бразилом јер живе у једној, а раде у другој земљи. Као и њихове колеге у већини земаља у региону, и колумбијски лекари упозоравају да су пред колапсом.