Med i đumbir umesto respiratora

Dok se za epidemiju virusa korona na severnoj polulopti veruje da jenjava, u Južnoj Americi izgleda da tek jača. U ovom regionu je poslednjih dana zabeležen drastičan porast broja obolelih, zaštitne mere uveliko su na snazi, ali se često prenebregavaju i izazivaju revolt, kao što je bila prekjučerašnja pobuna u predgrađima Santjaga, glavnog grada Čilea.

Vlada predsednika Sebastijana Pinjere je zbog sve teže epidemiološke situacije tokom vikenda zavela strogi karantin u prestonici, provocirajući gnev siromašnih stanovnika, koji su ostali bez hrane. Policija je u utorak rasterivala demonstrante vodenim topovima i suzavcem, dok je Pinjera obećao da će osnovne životne namirnice uskoro doći do svih, prenosi Bi-Bi-Si.

U Čileu, koji ima 18 miliona stanovnika, broj zaraženih se protekle nedelje udvostručio na 34.000. Vlasti su zabranile napuštanje domova bez policijske dozvole, od čega su izuzeti samo radnici u takozvanim esencijalnim delatnostima. Kazna za one koji izađu iz samoizlacije je hiljadu dolara. U glavnom gradu već je zauzeto 90 odsto bolničkih kreveta za intenzivnu negu. Na glavnom groblju je u sklopu priprema za najteži udar iskopano hiljadu grobova, javlja AP.

Peru, koji ima skoro 32 miliona stanovnika, 12. je zemlja u svetu po broju zaraženih (90.000). Krizni štab je priznao da je država „loše pripremljena”, dok vlada smatra da joj je zbog epidemiološke situacije objavljen „rat”.

U obe zemlje oboleli uglavnom umiru zbog toga što prekasno stižu do lekara ili zato što u bolnicama nema dovoljno respiratora. Vlasti nameravaju da rasterete prestoničke bolnice, žarišta kovida 19, tako što će pacijente slati u unutrašnjost, ali to donosi rizik od širenja zaraze po gradovima koji su dosad bili relativno pošteđeni.

Prema oceni Markosa Espinala iz Panameričke zdravstvene organizacije (pandan Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Severnoj i Južnoj Americi), Latinska Amerika je bila poslednja na udaru kovida 19 i zato ne treba da ukida zaštitne mere bez obzira na to što Evropa i SAD popuštaju restrikcije. Espinal objašnjava da je zbog izrazitih društvenih nejednakosti samoizolacija teže primenjiva u Latinskoj Americi nego na nekim drugim mestima. Pripadnici povlašćenih slojeva krše pravilo držanja fizičke distance jer znaju da se na njih i inače ne odnose pravila, dok milioni siromašnih ne žele da sede kod kuće, svesni da, ako ne rade, neće imati šta da jedu.

Prvi epidemiološki udar u Latinskoj Americi dogodio se u ekvadorskom gradu Gvajakilu, čije su bolnice bile potpuno nespremne za masovni priliv pacijenata. Više stotina ljudi umrlo je u svojim domovima i ne dočekavši da vidi lekara. Tela preminulih danima su ostajala u stanovima jer su prezauzete komunalne službe kasnile s odnošenjem leševa u mrtvačnicu. U drugim priobalnim gradovima tela iz bolnica smeštana su u kontejnere za prekomorski tovar, koji su služili kao improvizovane kapele. I pored policijskog časa od 15 časova do pet ujutru, u Ekvadoru je uobičajeno u to vreme videti ljude na ulicama, posebno kupce koji pazare robu od uličnih prodavaca. U prestonici Kitu broj preminulih se tokom proteklog vikenda gotovo udvostručio, uplašivši lekare da najgore tek dolazi. Kako nemaju para da plate bolnički krevet, mnogi stanovnici sami se leče medom i đumbirom jer su čuli da ih to brani od virusa. Kad inficirani ipak dođu u kliniku – uglavnom umiru, jer nema aparata za veštačko disanje.

Narodna medicina je jedino na šta mogu da se oslone i izolovana amazonska plemena, čiji se pripadnici štite od virusa udišući dim zapaljenih lekovitih trava i saća. Dok korona prodire u rezervate, bolnice su daleko a pojedini zdravstveni radnici u obližnjim ambulantama odbijaju da pomognu jer ni sami nemaju zaštitnu opremu.

Brazil je sa 250.000 zaraženih prvi u regionu i treći u svetu. U utorak je preminulo skoro 1.200 ljudi. Crni dnevni rekord popeo je broj umrlih na gotovo 18.000. Iz Brazila, bolest se prenosi u Kolumbiju, gde je broj inficiranih naglo porastao na 17.000, uglavnom u pograničnom području. Iako su vlasti u Bogoti zabranile putovanja, mnogi stanovnici svakodnevno prelaze granicu s Brazilom jer žive u jednoj, a rade u drugoj zemlji. Kao i njihove kolege u većini zemalja u regionu, i kolumbijski lekari upozoravaju da su pred kolapsom.