Филозоф из Бора у преписци сa Чомским

Филозофију једни сматрају науком, други вештином, а неки и уметношћу. За младог Ивана Вучковића она је живот. Овај тридесеттрогодишњи мастер филозоф, средњошколски професор, есејиста и песник из Бора своју интелектуалну радозналост задовољава и у размени идеја с великим умовима данашњице. Недавно је отпочео преписку са Ноамом Чомским, америчиким филозофом и лингвистом, једним од најутицајнијих живих мислилаца с којим је преко имејла недавно направио и краћи интервју, ексклузивно га поклонивши „Политици”. За наш лист, Вучковић каже да се нада да ће бити у прилици да уради и опширнији разговор с овим знаменитим интелектуалцем.

„Будући да је професор Чомски више него заузет, одговори које сам добио су оквирни те је и интервју краћи. Наравно, и професор је свестан те чињенице јер ми је и поменуо да, због превеликих обавеза, није могао дуже и више да одговара те да се због тога не наљутим. Имајмо у виду и да ће Чомски, надамо се, кроз неколико година постати стогодишњак. Због тога, а и због његовог густог распореда, одговорима сам више него задовољан”, напомиње Вучковић, додајући да са Чомским још има интензивну комуникацију.

Не либећи се да самоиницијативно ступи у контакт са чувеним мислиоцима, наш саговорник је својевремено направио интервју и с Хансом Улрихом Гумбертом, професором Универзитета Станфорд, с којим и даље повремено размењује идеје. Све је почело пре десет година, кад је Вучковић био гост Таизе кампа у Француској.

„Тамо сам упознао једног момка који је на Станфорду студирао друштвене науке. Преко њега сам дошао до професора Гумбрехта. Управо ме је професор, односно Станфорд, препоручио па сам добио позив на Универзитет у Бечу, где сам прошле године учествовао на неколико предавања. Било је то огромно, незаборавно искуство. Очекујем да докторанде које сам тамо упознао доведем код нас да остваримо ближу сарадњу кроз предавања и преводе”, објашњава Иван.

Управо захваљујући боравку у Бечу, Вучковић је доспео и до Чомског.

„У неформалним разговорима, на паузама уз кафу, неколико пута сам колегама поменуо Чомског па сам преко њих успео да дођем и до његове званичне адресе. Обратио сам му се и представио, разменили смо неколико имејлова. Тако сам од професора Чомског директно добио другачију перспективу могућег разумевања његових дела. Он је изванредан човек чија дела обухватају шири спектар анализе различитих друштвених догађаја, од Вијетнамског рата наовамо, укључујући и дешавања на Балкану, у Југославији и Србији. Стога, утицај и значај овог мислиоца се не може заобићи. Он ће тек постати актуелан”, истиче Вучковић.

Промоција критичког мишљења

Иван Вучковић годинама настоји да анимира средњошколце да заволе филозофију и схвате њен значај. Зато је октобра 2019. у Бору покренуо бесплатну малу градску филозофску школу „Линкеј”. Тренутно има петнаестак полазника с којима ради на промовисању филозофије и критичког мишљења. После паузе због пандемије ковида 19, школа би требало да ускоро настави с радом.

Интервју Ивана Вучковића с Ноамом Чомским

Професоре, да ли медији и друштвене мреже имају превише утицаја (на младе) у модерном друштву?

Да, свакако. Али мислим да питање није у томе да ли је то превише или премало, већ какав утицај имају. Процену њихове снаге и утицаја треба сагледавати кроз то какав је заправо утицај у питању.

У свом животу сте били сведок многих политичких и друштвених промена. Да ли сте можда помало носталгични око неких од тих времена?

Иване, те промене су увек биле или промене набоље или промене нагоре, али ипак не могу се сетити баш ниједног тако изванредног периода који би требало да заслужује моју носталгију.

Шта значи бити модеран мислилац и да ли филозофија и даље има реалну друштвену моћ?

Када размислим, себе ипак не видим као некога ко је модерни мислилац већ ипак више попут некога ко суштински покушава да разуме свет догађаја и идеја. Што се моћи идеја (односно моћи филозофије) тиче – она и даље постоји и може се потенцијално користити за добро или лоше.

Образовање и знање – како би требало дефинисати ове појмове данас?

Заправо, не бих ни покушавао да ове појмове дефинишем, већ бих, уместо тога, пробао да се фокусирам на критичку анализу званичног образовног система па да тако пробам да пронађем начин да тај систем унапредим те тиме побољшам и знање.

На крају, али не и најмање важно – односи Кине и Америке након пандемије короне? Да ли се плашите за развој будућих догађаја?

Да. Одлично питање. Веома сам забринут у вези с поменутом темом. То што се тренутно догађа је изузетно опасно. Као што сам пре неколико дана већ рекао за „Гардијан” (а и ми смо разговарали о томе, Иване) – Трамп је одговоран за смрт хиљаде Американаца користећи пандемију вируса корона како би побољшао своје изборне шансе и, наравно, како би напунио џепове.