Адвокат кога колеге цене

И наш човек Игор Симић, из Париза, уписао се на листу 40 најбољих адвоката у свету из области антимонополског права који имају мање од 40 година(„40 under 40”). Сваких пет година чувена издавачка кућа „Global Competition Review” (специјализована за антимонополско право) приређује гласање признатих адвоката из те области, економиста и директора међународних предузећа. Када су овог пута сабрани гласови, међу изабранима су се нашла два адвоката из Француске,један од њих је био Симић.

Овај млади човек, иако има двојно српско и француско држављанство, није рођен ни у Београду, али ни у Паризу у коме сада живи. Свет је угледао у Тунису 1973. године, јер је његов отац био дипломатски службеник у Министарству иностраних послова. Касније се школовао и код нас и у Француској.

–Матурирао сам у Београду, у Осмој београдској гимназији. После тога сам био примљен на Стразбуршки универзитет. Правни факултет сам завршио уз велику моралну, али малу финансијску помоћ мојих родитеља због чега сам уз студије морао да радим на разним пословима како бих покрио трошкове студирања и живота ван родитељског дома. На предлог мојих професора, конкурисао сам и био примљен на постдипломске студије у Брижу – сећа се Симић.

Диплома Брижа помогла му је да отвори врата многих угледних канцеларија. Прошао је кроз неколико америчких канцеларија и свуда се, каже, трудио да што више научи.

– Од Нове године сам и сувласник у адвокатској канцеларији Darrois Villey Maillot Brochier где радим већ три године и која се налази, по квалитету рада и клијентели коју заступа, на самом врху адвокатских канцеларија – подсећа наш саговорник.

Мада адвокатура важи за професију која се наслеђује у породици, у случају Игора Симића то није случај.

– У мојој ужој породици нико се није бавио правним пословима.Рекао бих да ме је определио стицај разних околности и моје интересовање да схватим механизам слободног тржишта, како у области економије, тако и политике – искрен је млади адвокат.

Ипак, окренимо се ономе чиме се бави, шта је антимонополско или „антитруст” право?

– Можда бих могао да дефинишем то право као право које има за циљ да штити тржишну утакмицу кроз спровођење забране картелских споразума, злоупотребе доминантног положаја и кроз контролу концентрација тржишних учесника. Врхунски циљ је да се спречи повећање цена на тржишту – узвраћа Игор Симић колико може једноставнијим речима да га и лаици разумеју.

Којим се пословима до сада бавио, које фирме заступао?

– Ево например „Лафарж”,којој је Европска комисија изрекла казну од 250 милиона евра што је представљало у то време највећу изречену казну. Представљао сам такође фирму „Андерсен”приликом спајања са фирмом „Ернст& Јанг” после случаја „Енрон” у Америци. Клијентела нашег бироа је веома захтевна јер је реч о предузећима са огромним акцијама. Ту су предузећа која овде називају ЦАЦ 40 (као дау џонс у Америци)међу којима су Bouygues,светски гигант у изградњи мостова, аутопутева, па америчка берза NеwYоrк Stock Exchange, Gucci Group, Sanofi-Aventis и тако даље. За себе могу да кажем да сам тек на почетку каријере и да ми је остало још много тога да научим. Немам посебне методе за усавршавање, сваки посао ми је нови изазов и увек се понешто ново научи – побраја Симић чувена имена.

Да ли се наш човек ипак бар мало бави нашом свакодневицом, примећује ли наше монополисте?

– У Европској унији, а и у свету уопште, правило је да чим неко има више од 40 одсто тржишта, већ изазива сумњу да је у доминантној позицији и могу да му се забране даља ширења сем ако успе да докаже да то неће утицати на подизање цена робе коју продаје, али је то реално тешко доказати. Закон о конкуренцији би, уопштено рекавши, требало пре свега да штити потрошаче. Сматрам да политичка гарнитура на власти игра значајну улогу у томе – објашњава млади стручњак.