Advokat koga kolege cene

I naš čovek Igor Simić, iz Pariza, upisao se na listu 40 najboljih advokata u svetu iz oblasti antimonopolskog prava koji imaju manje od 40 godina(„40 under 40”). Svakih pet godina čuvena izdavačka kuća „Global Competition Review” (specijalizovana za antimonopolsko pravo) priređuje glasanje priznatih advokata iz te oblasti, ekonomista i direktora međunarodnih preduzeća. Kada su ovog puta sabrani glasovi, među izabranima su se našla dva advokata iz Francuske,jedan od njih je bio Simić.

Ovaj mladi čovek, iako ima dvojno srpsko i francusko državljanstvo, nije rođen ni u Beogradu, ali ni u Parizu u kome sada živi. Svet je ugledao u Tunisu 1973. godine, jer je njegov otac bio diplomatski službenik u Ministarstvu inostranih poslova. Kasnije se školovao i kod nas i u Francuskoj.

–Maturirao sam u Beogradu, u Osmoj beogradskoj gimnaziji. Posle toga sam bio primljen na Strazburški univerzitet. Pravni fakultet sam završio uz veliku moralnu, ali malu finansijsku pomoć mojih roditelja zbog čega sam uz studije morao da radim na raznim poslovima kako bih pokrio troškove studiranja i života van roditeljskog doma. Na predlog mojih profesora, konkurisao sam i bio primljen na postdiplomske studije u Brižu – seća se Simić.

Diploma Briža pomogla mu je da otvori vrata mnogih uglednih kancelarija. Prošao je kroz nekoliko američkih kancelarija i svuda se, kaže, trudio da što više nauči.

– Od Nove godine sam i suvlasnik u advokatskoj kancelariji Darrois Villey Maillot Brochier gde radim već tri godine i koja se nalazi, po kvalitetu rada i klijenteli koju zastupa, na samom vrhu advokatskih kancelarija – podseća naš sagovornik.

Mada advokatura važi za profesiju koja se nasleđuje u porodici, u slučaju Igora Simića to nije slučaj.

– U mojoj užoj porodici niko se nije bavio pravnim poslovima.Rekao bih da me je opredelio sticaj raznih okolnosti i moje interesovanje da shvatim mehanizam slobodnog tržišta, kako u oblasti ekonomije, tako i politike – iskren je mladi advokat.

Ipak, okrenimo se onome čime se bavi, šta je antimonopolsko ili „antitrust” pravo?

– Možda bih mogao da definišem to pravo kao pravo koje ima za cilj da štiti tržišnu utakmicu kroz sprovođenje zabrane kartelskih sporazuma, zloupotrebe dominantnog položaja i kroz kontrolu koncentracija tržišnih učesnika. Vrhunski cilj je da se spreči povećanje cena na tržištu – uzvraća Igor Simić koliko može jednostavnijim rečima da ga i laici razumeju.

Kojim se poslovima do sada bavio, koje firme zastupao?

– Evo naprimer „Lafarž”,kojoj je Evropska komisija izrekla kaznu od 250 miliona evra što je predstavljalo u to vreme najveću izrečenu kaznu. Predstavljao sam takođe firmu „Andersen”prilikom spajanja sa firmom „Ernst& Jang” posle slučaja „Enron” u Americi. Klijentela našeg biroa je veoma zahtevna jer je reč o preduzećima sa ogromnim akcijama. Tu su preduzeća koja ovde nazivaju CAC 40 (kao dau džons u Americi)među kojima su Bouygues,svetski gigant u izgradnji mostova, autoputeva, pa američka berza NewYork Stock Exchange, Gucci Group, Sanofi-Aventis i tako dalje. Za sebe mogu da kažem da sam tek na početku karijere i da mi je ostalo još mnogo toga da naučim. Nemam posebne metode za usavršavanje, svaki posao mi je novi izazov i uvek se ponešto novo nauči – pobraja Simić čuvena imena.

Da li se naš čovek ipak bar malo bavi našom svakodnevicom, primećuje li naše monopoliste?

– U Evropskoj uniji, a i u svetu uopšte, pravilo je da čim neko ima više od 40 odsto tržišta, već izaziva sumnju da je u dominantnoj poziciji i mogu da mu se zabrane dalja širenja sem ako uspe da dokaže da to neće uticati na podizanje cena robe koju prodaje, ali je to realno teško dokazati. Zakon o konkurenciji bi, uopšteno rekavši, trebalo pre svega da štiti potrošače. Smatram da politička garnitura na vlasti igra značajnu ulogu u tome – objašnjava mladi stručnjak.