Фармацеутски џинови нису хтели да раде на вакцини

Највеће фармацеутске компаније нису 2017. године прихватиле предлог Европске комисије да раде на вакцини против патогена као што су вируси корона, сазнаје „Гардијан”. Тај план су пре три године изнели представници ЕК у Иницијативи за иновативне лекове (ИМИ), јавно-приватном партнерству које подржава најнапреднија истраживања у Европи.

Сматрали су да би то олакшало развој и одобрење вакцине против приоритетних патогена пре избијања заразе. Предлог су одбацили представници индустрије, чланови Европске фармацеутске федерације, коју чине неке од најпознатијих компанија: „Глаксо Смит Клајн”, „Новартис”, „Фајзер”, „Лили” и „Џонсон и Џонсон”.

Ово је открио бриселски истраживачки центар Опсерваторија корпоративне Европе (ЦЕО), анализирајући одлуке ИМИ, тела које има буџет од пет милијарди евра из фондова ЕУ и приватних донација.

Откако је почела пандемија и постало јасно да не постоје ни лекови ни вакцине за ову врсту патогена, фармацеутске компаније су се нашле на удару критика да нису радиле на медикаментима за заразне болести јер су они далеко мање профитабилни од оних за хронична обољења. Према једном истраживању, 20 највећих компанија је прошле године започело око 400 истраживачких пројеката. Од тога броја половина се бави канцером, а свега 65 инфективним болестима.

У извештају ЦЕО, непрофитне групе која истражује утицај лобирања корпорација на политику ЕУ, каже се да је европско тело, уместо да својим радом надомести пропусте тржишног приступа тако што ће убрзати развој иновативних лекова, више подржавало уобичајене приоритете тржишта. Помиње се објава са сајта ИМИ, која је у међувремену уклоњена, а у којој се рекламира чланство у иницијативи као „огромна уштеда, јер се у оквиру ИМИ раде исти пројекти које би појединачне компаније свакако морале да раде”.

Представница ИМИ рекла је за „Гардијан” да извештај нетачно сугерише да иницијатива није обавила свој посао заштите Европљана пропустивши прилику да припреми друштво за пандемију ковида 19. Навела је да је предложено истраживање било малог опсега, фокусирано на старе моделе тестирања на животињама и компјутерску симулацију.

Такође, предлог је у то време имао конкуренцију у другим приоритетима, укључујући истраживања туберкулозе и аутоимуних болести. Поменула је да су заразне болести и вакцине од почетка њихов приоритет и подсетила на пројекат „Запи”, вредан 20 милиона евра, покренут после пандемије еболе.

ЦЕО тврди да су због утицаја фармацеутских џинова на агенду ИМИ доминантни постали интереси индустрије, док су занемарене болести које прате сиромаштво и вируси попут короне. Позивају се и на званични извештај о евалуацији рада тог тела, у којем се каже да оно јесте омогућило глобалним компанијама да сарађују с малим и средњим предузећима и факултетима, али да је тешко идентификовати позитивне социоекономске ефекте.

Бриселски истраживачки центар такође наводи да због доминације фармацеутских џинова у ИМИ нема довољно улагања у лекове против болести које је СЗО означила као приоритетне.

За седам од 25 сектора који су тако означени ИМИ нема пројекте, укључујући терапију за неонаталне поремећаје и постпорођајно крварење, а уложено је у 17 пројеката за Алцхајмерову болест, дијабетес и канцер, где већ постоје значајна глобална истраживања (и велика могућност зараде), па ЦЕО пита да ли је новац европских пореских обвезника адекватно потрошен.

Предлог Европске комисије из 2017. за унапређење „биолошке спремности” односи се на подршку пројектима компјутерске симулације и унапређењу анализе модела тестирања на животињама како би се убрзао процес одобравања лекова и вакцина против вируса корона. ИМИ је такође био против финансирања пројеката са коалицијом Цепи из Осла, која се бави управо терапијом за МЕРС и САРС, оба из породице вируса корона.

Од осам кандидата за вакцину против ковида 19, који су у напредним фазама тестирања, само један је у Европи, и то у Великој Британији, која више није део ЕУ. Развија се на Оксфорду, а шансе да буде успешна процењује се на око 50 одсто.