Апстрактни отисци доколице

Александар Димитријевић, уметник који се аутентичним апстрактним изразом истиче на савременој српској уметничкој сцени, има част да својим сликама настави излагачку сезону у Галерији Рима у Крагујевцу, а после паузе која је у овом и свим другим галеријским просторима у земљи настала услед избијања епидемије вируса корона. Поставку која ће бити отворена вечерас у 19 сати чине дела великог формата урађена у последњих неколико година, а угођај ће употпунити то што ће јавности први пут бити представљене овом приликом.

Уметничку праксу овог сликара одликује експресивност на монументалним платнима, са необичним упориштем у истраживачкој активности сакупљања насумично пронађених цртежа непознатих аутора и дијалектичким односом према том корпусу радова. Мотивска разнородност је присутна: на њима су забележени резултати различитих друштвених игара, спискови за набавку намирница или су елементи на њима делимично прешкрабани и прецртани тако да пронађени цртежи, осим што документују нечије време испуњено различитим садржајима, исто тако умеју да од уметника и публике скривају одређене информације. Димитријевићевим интервенцијама на њиховом симболичном потенцијалу даље настају нови нивои, који на неки од могућих начина надограђују, мењају или деконструишу првобитну документарност.

Марија Станковић, историчарка уметности и ауторка текста у каталогу поставке која траје до 22. јуна, подсећа на примећивања својих колега који дела овог уметника карактеришу као отиске доколице и слободног времена и каже да се „значај уметничког рада Александра Димитријевића и његове позиције на српској уметничкој сцени очитава у његовом односу према савременом тренутку, који латентно и неписаним правилима, наглашава важност активне запитаности над светом који нас окружује. Освешћено, активно и проницљиво промишљање заједништва као суштински важног модуса постојања, занемареног кроз пословне ритмове савременог света, као и времена проведеног у заједници које неретко представља привилегију оних који време себи могу да приуште, од суштинске је важности јер упућује на потребу за чувањем или измишљањем нових формата хуманистичке стварности”. Она наглашава неколико фаза у његовом стваралаштву које се могу пратити у односу према цртежу-артефакту и додаје да Димитријевић на пољу сликарства даје посебан допринос савременој апстракцији јер различитим уметничким стратегијама и концептуалним укрштањима извлачи из историјских оквира и ревалоризује њено место и улогу у данашњици.

Димитријевић (Ужице, 1977) је завршио Академију уметности у Новом Саду 2004, у класи професора Милана Блануше, где је и магистрирао 2010. и где тренутно завршава докторски уметнички пројекат. Излаже од 2004, до сада тридесетак пута самостално и на више од 150 групних поставки, како у земљи тако и у иностранству. За свој рад је награђиван више пута, његова дела се налазе у бројним домаћим и страним колекцијама (Музеј савремене уметности Војводине, Колекција Октобарског салона, Теленор колекција, Колекција Рене Блок, Колекција града Београда), а заступљен је и у многим приватним збиркама. Оснивач је Удружења визуелних уметника Ужица, као и Галерије „Рефлектор”.