Више реда у изборној кампањи

Будуће изборне утакмице у Србији требало би да изгледају сасвим другачије: следеће године требало би да буде усвојен закон о изборној кампањи, којим ће до танчина бити прописана правила за вођење кампање, налик онима која владају у земљама Европске уније. Тим прописом биће, сазнајемо из упућених извора блиских Влади Србије, детаљно прописано вођење кампање у медијима, затим наведени услови под којима би било забрањено коришћење државних средстава у кампањи и уведено више реда у лепљењу и скидању предизборних плаката.

А, ово је само једна од многих законских новина предвиђених Националним програмом за интеграцију Србије у ЕУ, који је Божидар Ђелић, потпредседник владе, недавно назвао „Светим писмом наше будуће европске интеграције”. Због чега? Овај програм, који је сада на јавној расправи, трасира, заправо, стратешке правце развоја земље на путу евроинтеграције, истовремено пружајући детаљну слику планираних реформи до 2012. године, како би наша земља тада, према сопственој замисли, била потпуно спремна за чланство у ЕУ. Детаљну, јер су побројане не само обавезе у вези са прихватањем „акија”(европског правног поретка) у наш правни систем, већ и све оно што морамо да испунимо како бисмо задовољили политичке и економске услове приступања Унији.

Чињеница да тзв. европско право тренутно чини више од стотину хиљада разних прописа, можда најбоље објашњава колики посао предстоји државним органима на хармонизацији са европским нормама. Отуда је разумљиво због чега су у овом програму, сроченом на 792 странице, уредно пописани закони који приоритетно треба да буду усаглашени до краја 2009, као и закони за чију измену има више времена, до 2012. године.

Да ли је реч о томе да су демократија и владавина права, затим стање људских права и заштита мањина, као и регионална сарадња јача страна наше правне збиље, или, пак, о томе да је процес придруживања ЕУ превасходно економске природе, тек прво, „политичко поглавље” (од укупно шест), чини само десети део документа. У њему је, између осталог, записано да до краја наредне године треба да буде усвојен закон о бирачком списку, којим ће бити уведен општи бирачки списак, (зарад прецизније евиденције бирача), али и закон о избору народних посланика, на основу којег ће постојати првостепене изборне комисије, као посредници између бирачких одбора и републичке изборне комисије. А да ли ће те комисије моћи и да одлучују о приговорима, још није познато.

С друге стране, судије, према слову НПИ-ја могу да се надају поштенијем вредновању сопственог рада, онаквом какво, иначе, постоји у готово свим државама у нашем окружењу, али и у свим земљама ЕУ. А, то значи да ће, преко тзв. систем „пондера”, бити оцењиван рад сваког од њих. Истовремено, требало би да буду познати и критеријуми за њихову дисциплинску одговорност и разрешење.

Занимљиво је да је у овом документу појединачно размотрена регионална сарадња са суседима. Тако ће, рецимо са Црном Гором бити унапређивана сарадња у свим сегментима, „уз постепено решавање отворених питања”, као што је формирање међудржавне комисије за отпочињање преговора о разграничењу, али и подела и трансфер војне имовине.

Окосницу овог документа – обавезног за земље кандидате за чланство у ЕУ, што Србија у овом тренутку није – представља, иначе, друго и треће поглавље, на неких 600 страна. Реч је, заправо, о економским критеријумима, на основу којих би наша привреда требало да се избори са притиском конкуренције у ЕУ, али и о 35 економских области, које одговарају темама о којима потенцијална чланица детаљно разговара са ЕУ. За сваку од њих (слобода кретања робе, слобода кретања радника,право интелектуалне својине, финансијске услуге, пољопривреда и рурални развој, статистика, животна средина, спољна безбедносна и одбрамбена политика…) побројани су закони који треба да буду усаглашени са европским актима.

Недавно је Владимир Тодорић, председник Правног форума, изјавио да је добро да Србија има документ какав је НПИ,али да је невоља у томе што се мало од написаног на крају спроведе. Марко Слокар, саветник у изради НПИ-ја, каже, међутим, за наш лист:–Онај ко мисли да није могућно испунити оно што је записано у националном плану за преузимање правног поретка ЕУ грдно се вара. Пракса других земаља потврђује да се овакви планови поправљају сваке године, не само да би се ускладили са сталним променама у корпусу европских прописа, већ и према смерницама које стижу из ЕУ.