Политички програм главни адут и у трци на интернету

Политичке партије и коалиције ће фото-финиш изборне кампање искористити да се што боље представе бирачима, пре свега преко електронских и штампаних медија. Уколико то дозволи епидемиолошка ситуација, Српска напредна странка и Социјалистичка партија Србије искористиће да имају бар један завршни митинг у Београду или Новом Саду.

До тада све изборне листе мање или више успешно воде интернет кампању где су свакодневни ударци испод појаса, али без партијских каравана многим грађанима се чини да и нема озбиљне маркетиншке трке.

За то време лидер СНС-а Александар Вучић програм је представио на два онлајн скупа који су имали бројне коментаре. Политички аналитичар Бранко Радун за „Политику” каже да је то слична кампања оној која је вођена у прошлим изборима, осим што се више не обраћа људима на митингу, већ преко видео-бима коришћењем модерне технологије.

„Онлајн кампања је постала реалност и код нас, нарочито после епидемије и осим СНС-а раде је и друге партије, али не тако успешно. Лидер напредњака Александар Вучић као модерни политичар прати технолошки напредак и користи те погодности у кампањи. Те поруке су пренете на свим медијима, што показује да СНС прати трендове.

У Србији је специфична ситуација јер има странака које имају ресурсе, али којима није у првом плану овај вид кампање. Друге странке користе такав вид, али је њихов проблем што немају јасну политичку поруку, што је ипак најважније. Код нас је ’Твитер’ више опозиционо настројен, али његови домети нису велики”, каже Радун.

Наводи да ова врста кампање даје много већу слободу где рецимо Доналд Трамп или Борис Џонсон могу дневно да напишу по тридесетак твитова који ће сви да пренесу, јер је данас посебно важна брзина преношења. „У Западној Европи је онлајн кампања одавно реалност, јер се последњих неколико парламентарних избора партије користе добар део ресурса да се бирачима представе преко друштвених мрежа. Овај вид кампање се не може одвојити од других облика представљања гласачима. Доналд Трамп тежиште ставља на онлајн обраћање, јер све што он напише сви медији пренесу, а уз то има и милионску публику која га прати на друштвеним мрежама. Најуспешније су кампање које интегришу онлајн с традиционалним начином пропаганде”, објашњава Бранко Радун.

Директор агенције „Фактор плус” Владимир Пејић оцењује за наш лист да се онлајн кампања из године у годину развија у Србији и данас овај вид представљања не може да се пореди с кампањом од пре неколико година. Наводи да интернет кампања несумњиво има великог утицаја, али наглашава да је и даље лимитирана.

„Свака озбиљна партија мора да обрати пажњу да се и преко интернета обрати грађанима, али ко се ослони само на ову врсту кампање, тешко може да постигне неки већи резултат. Имали смо неке изузетне ситуације као што је то пре четири године био покрет Доста је било, који је преко онлајн кампање освојио више од шест одсто”, истиче Пејић.

Треба обратити пажњу и на чињеницу да и та онлајн кампања није концентрисана, јер се ту налазе „Твитер”, „Инстаграм”, „Фејсбук” и разни портали тако да, без обзира на то што се ту преплићу вести, прилично је то разуђено и не може неко да каже да је ставио неку информацију на „Твитер” и да је тиме завршио свој посао. Наш саговорник каже да тек тада креће озбиљан посао и то није нимало лако. „У време короне је било напетије и активнији су људи били на друштвеним мрежама него што је то сада случај. Кампања је врло неинтересантна, сви су као анестезирани. Има догађања у онлајн кампањи, ту и тамо има штандова неких странака на улицама, има емисија на телевизијама и чланака у штампаним медијима. Бојим се да је разлог за то што добар број политичара и нема шта да каже”, оцењује Владимир Пејић.

Као разлог за то Пејић каже да су грађани од представника опозиције могли да чују против чега су, али никако да чујемо идеју о кључним питањима за државу. Наводи да већина нема предлог шта ћемо с Косовом, о односима с НАТО-ом, Русијом, ЕУ... „У једном тренутку се критикује власт што не узме кредит од ММФ-а, а неколико дана касније се критикује што се праве аранжмани с овом организацијом”, закључује Владимир Пејић.

Маркетиншки стручњак Небојша Крстић каже за „Политику” да би приликом процене домета интернет кампање требало да са сигурношћу знамо колико је уопште ефикасно представљање у традиционалним медијима (телевизија, штампа, билборди, плакати, флајери и слично). Оцењује да постоји група бирача која има своје дефинисане ставове и на њих не утиче никаква предизборна кампања. „Међутим, постоји и група тзв. неодлучних, оних који би да гласају, али нису сигурни за кога. Или оних који су раније имали фаворита па су се касније разочарали и сада траже новог. Њих има неколико процената, од три до пет. И читава предизборна кампања намењена је у ствари њима”, каже Крстић.

Наводи да бројке расту из избора у изборе, интернет је релативно јефтин медиј, а неки елементи онлајн кампање су бесплатни (друштвене мреже) тако да је то медиј на ком кампања практично траје нон-стоп. „Сада имате парадокс. Они опозиционари који тврде да немају простора у мејнстрим медијима и да ’не могу’ да саопште нешто преко њих, могу то да ураде путем интернета на коме нема ни уредника ни цензуре ни временског ограничења, а они то не чине. Немају шта да саопште. И онда се онлајн кампања своди на ово што имамо. На псовачину, линч руље која има за задатак само да се Вучић дехуманизује на најстрашније начине”, закључује Крстић.

Социјалисти и на друштвеним мрежама, али тежиште на Дачићу

У мају није било предизборних митинга што је партијама које кубуре с новцем добродошло, али како наводи један од најближих сарадника Ивице Дачића, тек сада ће социјалисти имати проблема јер „су изборне секунде на телевизијама прескупе” и зато ће се, каже, концентрисати на онлајн кампању. „Водимо рачуна да се наша партија што боље представи и на друштвеним мрежама, али објективно просечан гласач СПС-а мање користи интернет и много више гледа телевизију и чита „Политику”. У онлајн кампањи, као што ће то бити до изборне тишине 19. јуна, ми социјалисти тежиште стављамо на најјачи адут, а то је лидер Ивица Дачић, који је свима препознатљив”, каже овај функционер СПС-а који није хтео да га именујемо.