На Тари се гради по новим правилимa

Бајина Башта. – Планина Тара није подручје изражене градње објеката (има ограничења због простора националног парка, војне установе, црквених поседа), али се на тој планинској лепотици, с обзиром на развој туризма, указује потреба за градитељским редом. У урбанистичкој служби општине Бајина Башта, надлежној за Тару, дознали смо да су на снази нова правила за изградњу објеката на овој планини са прецизно утврђеним појединостима.

Наиме, Влада Србије је почетком пролећа, на предлог министарства надлежног за просторно планирање, усвојила нови Просторни план подручја посебне намене Националног парка Тара. Да би се направио пресек стања у тој области и увела строжија контрола пројектне документације и изградње објеката на подручју националног парка.

По речима дипл.инж. арх. Милоша Јелисавчића из Одељења за послове урбанизма, грађевинарства и имовинско-правне послове општине Бајина Башта, током израде поменутог плана преовладала је тежња да се у правилима градње акценат стави на традиционално градитељско наслеђе овог простора, уз обавезну употребу природних материјала.

– Рецимо, новина је да се на објектима не дозвољава потпуно малтерисање фасаде, њен малтерисани део може бити само 50 одсто укупне површине, док остатак мора бити дрво или камен. Услов је, такође, бела боја или светли тонови пастелних нијанси на малтерисаним деловима, као и исти тон уколико се граде групације објеката – наводи Јелисавчић.

Подробније о свему може се наћи у тексту поменутог плана, где уз остало пише да се ''архитектонска обрада стамбених, викенд, помоћних и економских објеката мора прилагодити непосредном амбијенту''.

– У складу са климатским условима и традицијом овог подручја, за викенд објекте обавезна је примена пре свега камена, дрвета, коси кров и покривач од шиндре, црепа или имитације шиндре, чиме ће се очувати амбијенталне вредности подручја и формирати јединствени карактер простора, односно "дух места". Делови зграде, њен структурни облик и изглед (прозори, стрехе, димњаци, тремови) требало би да буду у духу динарске брвнаре ''осаћанке'' која је на овом подручју дала свој допринос народној архитектури и градитељском наслеђу... Кровови су због климатских услова коси (нагиба 45-60 степени), стрехе имају блажи нагиб од кровова – наводи се, поред осталог, у документу и закључује да просторни план представља плански основ за заштиту, коришћење и уређење НП ''Тара'', као и одрживи развој ресурса и насеља на планском подручју. Зарад осмишљеног развоја туристичких и угоститељских садржаја, унапређења инфраструктуре и комуналне опремљености, квалитета живота локалног становништва, коришћења природних ресурса у складу са режимима заштите...

Стога су у Бајиној Башти уверени да планину Тару неће снаћи судбина неких посећенијих српских планина, које су доживеле прави градитељски бум и пренаглашену урбанизацију (бетонске вишеспратнице и слична здања) услед чега су на њима природне лепоте делом потиснуте у други план.