Хрвати траже „Јадран”

Тиват – Хрватска ће на јесен од Црне Горе званичним путем затражити да јој се уступи школски брод „Јадран”, највреднији брод Морнарице Црне Горе који ове године прославља јубилеј, 75 година од градње. То су од хрватског председника Стјепана Месића тражили бивши заповедници „Јадрана”, а иницијатива је стигла и до хрватског Министарства одбране, који ће, према писању тамошње штампе, тражити од црногорских колега „враћање украденог хрватског брода коме је у време СФРЈ матична лука био Сплит”.

Некадашњи капетани најлепшег југословенског брода Анђелко Медић, Стјепан Бернадић, Милан Марелић и Стјепан Лакош позивају се на сукцесију флоте бивше ЈНА и чињеницу да је сплитска Лора „Јадрану” „одувек била” матична лука. Један од заповедника „Јадрана” из осамдесетих година Стјепан Бернадић, тврди за „Јутарњи лист” да се хрватско власништво над бродом не може оспорити.

„Деведесет посто имовине бивше ЈРМ припада Хрватској, па тако и „Јадран” који се налазио у Одреду школских бродова ЈРМ, стациониран у Сплиту. Деоба војне имовине мора бити обављена по принципу територијалне припадности. По том је начелу подељена и војна имовина бивше Чехословачке те Совјетског Савеза. Према флотној листи бивше ЈРМ ,„Јадран” је припадао Хрватској”, каже Бернадић који је био и члан Савета за сукцесију војне имовине некадашње СФРЈ.

Хрвати тврде да су се коцкице за такав потез успешно сложиле јер је ремонтни завод „Арсенал” где је „Јадран” ремонтован и био на везу, продат, а односи између Хрватске и Црне Горе никад нису били бољи. Остало је да дипломате седну за сто, иако је Месић након захтева пензионисаних капетана лоптицу пребацио на извршну власт која по њему треба прва да повуче корак.

Хрватска кроз војну сукцесију не тражи само „Јадран” већ и МиГ 21, којим је пилот Рудолф Перешин 1991. пребегао из ЈНА и слетео у Аустрију која, како кажу, не прави велике проблеме око његовог повратка.

Док су из суседне Хрватске све гласнији захтеви за „враћање Јадрана”, црногорски званичници ћуте. У Министарству одбране најављују да ће свој коментар о хрватском захтеву дати министар Боро Вучинић, иако званичан захтев хрватске владе још није стигао у Подгорицу.

Општина Тиват захтева да „Јадрану” овај град буде и у новој марини за мегајахте матична лука, као што је и био 16. јула 1933. године када је први пут стигао у Црну Гору из бродоградилишта „Stulcken” у Хамбургу. Више није школски брод јер Црна Гора нема војно школских институција, већ је преименован у „тренинг” брод за потребе ученика бокељских поморских школа.

За протоколарне церемоније „Јадран” може да користи и Србија о чему су се договорили председници две државе приликом прве званичне посете Бориса Тадића независној Црној Гори.

Последњи темељни ремонт најфотографисанијег брода на Јадрану, дугачког 60, а широког 8,9 метара обављен је у јесен и зиму 2004. и 2005. године у тиватском „Арсеналу”. За његово освежавање потрошено је око милион евра и готово цели трошак сносила је Србија.